Културна баштина Србије: Црква Светог Георгија у Доњој Сопотници

На раскрсници од памтивека знаних путева, уз леву обалу Дрине, у Доњој Сопотници, Стефан Вукчић Косача, херцег од Светога Саве, подигао је 1446. године цркву – задужбину посвећену Светом великомученику Георгију.

Црква је данас на територији општине Ново Горажде. Храм је током векова делио судбину народа овога краја. Страдао је, био разаран, паљен и изнова обнављан. Ипак, храм Светог Георгија је још од свог настанка имао изузетну улогу у историјској, културној и духовној вертикали српског народа. Тако је у оквиру манастирског комплекса, поред саме цркве, радила и српска ћирилична штампарија, коју је још 1519. године установио Горажданин Божидар Љубавић са синовима. Књиге из ове штампарије, која је основана само 25 година после цетињске, оставиле су трајан печат у историји српске писмености.

Проф. др Биљана Самарџић осветљава историјски и културни миље времена у којем је црква подигнута, везе са Милешевском епархијом, којој је црква и припадала, као и родбинске везе ктитора са кнезом Лазаром, што, поред других несумњивих доказа, сврстава овај споменик у српски културни корпус.

Кустос – археолог Ивана Грујић говори о научним доказима из далеке прошлости и римског доба који потврђују тадашњу изузетну стратешку позицију, посебно кроз артефакте, који су нађени последњих година у окружењу цркве. Истраживања конака дају слику о импозантном манастирском комплексу око Цркве Св. Георгија, расветљавају некадашњи живот становништва, као и значај цркве у средњем веку, која је у време херцега Стефана Косаче била и својеврсна резиденција, где су се одвијали и важни дипломатски сусрети. Била је сведок економске моћи овог краја, све до коначног пада у отоманско ропство и разарања манастира и саме цркве.

 Аутор: Милица Бајић Ђого