Декодирање науке: Анксиозност

Нико није у потпуности заштићен од могућности да може имати проблеме везане за ментално здравље. Честа изложеност стресу је фактор ризика да особа развије неки психолошки проблем, јер механизми превладавања, које сви ми имамо у различитим формама, понекад нису довољни да се изађе на крај са стресом, који превазилази наше капацитете.

Прелиминарни подаци говоре да се заступљеност симптома везаних за анксиозност међу општом популацијом повећао након пандемије, код младих се чак и удвостручио. Сваки пети адолесцент пати од симптома анскиозности. Код анксиозних особа физички страх прешао је границу физиолошког деловања и прешао у анксиозност. Претерана и неоправдана брига може уништити живот.

Психолошки симптоми анксиозности су претерана плашљивост и стрепња, осећај унутрашње напетости или немира, ослабљена концентрација, раздражљивост, појачана осетљивост на буку, сметње спавања, ослабљено памћење, често због ослабљене пажње и концентрације.

Особе које пате од анксиозности суочавају се без разлога са осећајем панике, и то у ситуацијама у којима већина људи никад не би осетила страх. Ове епизоде праћене су изузетно непријатним физичким симптомима, попут гушења, убрзаног рада срца, снажног притиска у грудима, сувоћа уста, потешкоће при гутању, нелагода у стомаку, надутост, учестало мокрење, ослабљена сексуална жеља, шум у ушима, осећај ошамућености, трнци у ногама и рукама, дрхтање руку као и страхом да ће напад панике довести до смрти или потпуног губитка контроле. Овај поремећај ремети свакодневне активности и повећава ризик од настанка многих психосоматских болести.

Актуелна истраживања се баве и утврђивањем везе између анксиозности и одређених делова мозга, чији поремећен рад може бити узрок овог поремећаја код неких особа. Главно обележје анксиозности су страх и прекомерна брига, која нам свакако не недостаје протеклих година. Често људи не препознају анксиозност него препознају да им са телом нешто није у реду.

Анксиозност као осећање настаје зато што ми заиста процењујемо да нисмо у стању да изађемо на крај са неким животним ситуацијама. У емисија др мед. Александра Бубера Нинић, психијатар - психотерапеут појашњава како да препознамо и превазиђемо анксиозност.

Гледајући емисију сазнајте како правилно дисати када сте анксиозни? Шта је то прокрастинација и на који начин да не одлажете обавезе?