понедељак, 01. апр 2024, 21:02
Декодирање науке: Лажна сећања
Колико је истинито наше сећање? Можете ли увек тврдити са сигурношћу да вам се нешто догодило или је то само имагинација настала у вашем уму под утицајем разних околности?
У сваком годишњем добу постоје одређени сегменти који нас могу асоцирати на неке догађаје из прошлости. Колико су сва наша сећања веродостојни чувари прошлости?
Савремена психијатрија препознаје лажна сећања као феномен. Лажна сећања се сврставају у групу поремећаја памћења. Памћење је једна од важних психичких функција, која нам даје могућност сагледавања прошлости, како оне далеке, тако и оне блиске. Лажна сећања су квалитативни поремећај памћења. Сви имамо рупе у сећању. Некима се то дешава чешће, а некима не. Када нам се то догоди питамо се одакле долазе и зашто нам се то дешава. Обично се оправдавамо умором, а неретко се запитамо да ли је то неки психички проблем који имамо. Лажна сећања могу бити један од пратећих симптома неких болести, депресије, маније, биполарног поремећаја, неких поремећаја личности, психоза, чак се срећу и у шизофренијама. Међутим, врло су честа и код здравих људи.
Неумољив је тај процес настајања рупа у памћењу и њихово попуњавање лажним сећањима. Најчешће их нисмо ни свесни, тако да није реткост да два сведока истог догађаја располажу потпуно различитим информацијама о том догађају.
Коментари