Великани: Надежда Петровић

Вероватно су први часови сликања, које је добила од ујака Светозара Зорића, професора Велике школе, били пресудни да Надежда Петровић пожели да постане сликарка.

Најпре је учила у атељеу чувеног Ђорђа Крстића, да би потом уписала сликарску и цртачку школу Кирила Кутлика. Са државном стипендијом наставила је студије сликарства у Минхену, што се данас сматра првим и другим, тзв. минхенским периодом њеног стваралаштва. У Београд се враћа 1903. године и с Браниславом Нушићем у Коларчевој задужбини оснива „Коло српских сестара”. Новац који је „Коло” прикупило за помоћ илинданским устаницима сама носи у Македонију, одакле извештава за Пијемонт и Словенски југ. Један је од оснивача уметничког друштва „Лада”, које је настало уочи „Прве југословенске изложбе”, где су први пут заједно излагали сликари из Србије, Хрватске, Словеније и Бугарске. После изложбе она оснива и „Прву југословенску уметничку колонију” у Сићеву. Задојена националним идејама, с балкона Народног позоришта у Београду држи ватрене говоре поводом анексије БиХ 1908. године. Затим одлази у Париз, где среће Матиса и Пикаса и учествује на два „Јесења салона”, на којима су изложене њене слике из трећег, тзв. париског периода. У време почетка Балканских ратова вратила се у Србију. Када су јој умрли отац и мајка, придружила се српској војсци на фронту као болничарка. Бринула је о рањеницима. То је чинила и по избијању Првог светског рата. Умрла је у ваљевској болници.

Уредник и сценариста серије: Момир Карановић

Редитељ: Иван Поповић

Великани: Надежда Петровић

Програмска шема

Коментари