уторак, 07.02.2023, 00:20 -> 13:27
Великани српске Војводине: Карловачка митрополија
Карловачка митрополија је била независна и самоуправна српска православна црквена област у Хабзбуршкој монархији и, пред крај свог постојања, у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Име је добила по свом дугогодишњем седишту, Сремским Карловцима.
У почетку је имала аутономни статус у оквиру Пећке патријаршије, да би је после укидања ове патријаршије Васељенска црква прећутно признала за потпуно независну и самоуправну.
Од 1848. до 1920. митрополит карловачки је почасно носио титулу патријарха српског, коју Васељенска црква, међутим, није признавала. Последњи митрополит, од 1907. до 1913, био је Лукијан Богдановић. Након његове смрти, митрополитски трон је остао празан последњих седам година његовог постојања. Године 1920, Карловачка митрополија спојена је са осталим српским црквеним областима у јединствену Српску патријаршију.
Мада је дуго била политички одсечена од Пећке патријаршије, Карловачка митрополија успела је да опстане, па чак и да је надживи. Својим радом умногоме је допринела очувању православља и јединства српског народа. То је донело позитивне резултате. Револуционарна 1848. затекла је Србе сложне и спремне да се боре за своја вековна права проистекла из привилегија.
Укидањем Карловачке митрополије-патријаршије (1920), њене епархије ушле су у састав обновљене јединствене српске патријаршије.
Коментари