Силуете: Царевчев свилен конац

Властимир Павловић Царевац (7. октобар 1895 - 10. јануар 1965), рођен је у селу Царевац надомaк Великог Градишта. Као мали дечак, дању док је чувао стадо, слушао је песме пастира, а онда до касно у ноћ не би заспао присећајући се свих тих песама и мелодија. Имао је само једну жељу, да има виолину и да свира. Нико од тадашњих мештана није ни слутио да ће баш тај дечак да прослави њихово место и да постане најбољи и најпознатији виолиниста широм земље. Властимир Павловић због свог родног места добио је надимак Царевац, али његове колеге са правом су га звале ''Цар''.

Оснивањем Радио Београда, Царевац је позван од дирекције Радија да са својим оркестром свира народне песме и игре у емисији која се у то време преносила уживо. Убрзо, руководство Радија увиђа потребу за оснивањем Народног оркестра и предочава идеју гитаристи Сими Беговићу и виолинисти Властимиру Павловићу Царевцу. Они уједињују своја два састава и 1935. године оснивају Народни оркестар Радио Београда. Тада настаје једна нова епоха српске народне музике где је велики утицај оставила и чувена ''Царевчева школа''. Поставио је правила по којима су морали да се руководе сви певачи који су желели да се баве музиком на уметничком нивоу. Код певача је инсистирао на тачном певању, савршеној дикцији и на правилном акцентовању речи у извођењу. Остала је упамћена његова реченица ''Певај као што говориш'' по којој се и данас управљају многи радио певачи.

Властимир Павловић Царевац умро је 10. јануара 1965. године. У Звучном архиву Радио Београда остали су многобројни трајни записи, па се његова извођења нумера ''Свилен конац'', ''Жикино коло'', ''Стара Шапчанка'', ''Кокоњеште'' и других и данас радо слушају.

Емисија ''Царевчев свилен конац'', из серијала Силуете, подсећа на овог великана народне музике кроз музичка извођења његовог оркестра и певача са којима је сарађивао. О њему говоре Бранко Белобрк и Жарко Живановић.

Сценарио Нино Миленковић, уредник серије Божидар Пантић

Произведено 1984. године