РТС 3: Програмска шема - понедељак, 20. апр 2026
Дијагонале: Дубровчани (R)
Особена историја Дубровника створила је услове за развој аутентичне културе и менталитета њених становника. Дубровчанин је свако ко воли Дубровник, негује посебан приступ животу и развија особен хумор.
ТВ фељтон: Краљ Милутин (R)
Редакција за културу и уметност премијерно емитује документарну емисију ,,Краљ Милутин“ посвећену једном од највећих и најинтригантнијих српских владара.
Трезор: Дописничка мрежа ТВ Београд, Велики ваљевски догађаји (R)
Поводом свог 22. рођендана, Ваљевско дописништво послало је емисију гледаоцима Трезора Велики ваљевски догађаји у Трезору – Историјске чињенице.
Пут у будућност: У потрази за разлогом слике: 8-13 (R)
Путовање кроз историју ликовне уметности на нашим просторима од 1950. до 2000. године. Користећи се необичном драматургијом, истражујују се узроци, последице, поводи, дешавања, мотиви, инспирације, уметнички правци, ликовни уметници и њихова дела. Прва сезона прати дешавања на ликовној уметничкој сцени од 1950-их до 1970-их година.
До детаља: Лаура Барна (R)
Поводом романа ,,Фрау Бета“, гошћа емисије је књижевница Лаура Барна. Разговарамо о томе зашто је биографија сликарке Бете Вукановић била инспиративна за настанак овог дела и како је списатељица избегла форму биографског романа.
Оставштина за будућност: Младен Србиновић, 1.део (R)
Младен Србиновић остаће упамћен не само по живом колориту својих слика, већ и по мозаицима који красе многе установе у Београду, Крушевцу, Сарајеву и другим местима. Убеђен да је уметност не само занат, већ и мисија у којој уметник траба стално да пориче затечене околности, Младену Србиновићу мозаик пружа неизмерно задовољство и представља посебно поглавље у његовој каријери.
Биг бенд РТС и Хајнц фон Херман (R)
Хајнц фон Херман је више од 60 година водеће име и незаобилазан члан најбољих биг бендова на старом континенту. Kомпозитор, аранжер, мултиинструменталиста и прави познавалац биг бенд музике, Херман је не само солиста испред оркестра, већ и изазов за све музичаре који са њим деле музички подијум.
Дијагонале: Дубровчани (R)
Особена историја Дубровника створила је услове за развој аутентичне културе и менталитета њених становника. Дубровчанин је свако ко воли Дубровник, негује посебан приступ животу и развија особен хумор.
Бранилац 3: Три брата, 9-10 (R)
Три брата је отац заветовао на слогу. Веселин услед ратних дешавања, а посебно након смрти оца, оболева психички – остаје тело али у њему живи само сенка. Петар је каријериста политички занесен, а успон на друштвеној лествици га удаљава од корена. Ненад води живот сачињен од жртвовања за оца, за болесног брата и за комад земље. У тој љуштури остаје тврдичлук, безосећајност, окамењена душа.
ТВ фељтон: Краљ Милутин (R)
Редакција за културу и уметност премијерно емитује документарну емисију ,,Краљ Милутин“ посвећену једном од највећих и најинтригантнијих српских владара.
Вече Стравинског, 2. део
Симфонијски оркестар и Хор РТС, под управом Бојана Суђића, одржаћили су 2009. године концерт у центру Сава концерт посвећен музици Игора Стравинског
313: Благословен који долази у име Господње, 5-14
Мучеништво и потоци хришћанске крви проливени почетком 4. века на страшан су начин обележили последње раздобље владавине цара Диоклецијана.
Српски јунаци средњег века: Лазар Хребељановић, 1. део
Играно-документарна серија Српски јунаци средњег века, реализована је по сценарију и у режији Гордана Матића, а према идеји глумца и редитеља Радоша Бајића. Свака од десет епизода прича причу о животу и судбини неког од највећих јунака српског средњег века: Марку Краљевићу, цару Душану, браћи Вукашину и Угљеши Мрњавчевићу, кнезу Лазару, Змају Огњеном Вуку, Милошу Обилићу, Вуку Бранковићу. Сазнаћемо и много тога о политичко-економској и друштвеној ситуацији, као и о свим другим аспектима живота у тадашњој Србији.
Доситеј, путник просвећености: На ползу народа свог, 8-8
Судбина је нашег просветитеља, или боље речено нас, обилато наградила, омогуђивши му сусрет са својим сународницима у тренутку поновне изградње културе и друштва почетком 19. Века.
У клинчу, 1С 21-30
Иако је Милици боље и криза је делимично превазиђена, након Вељиног срчаног удара, ситуација у кући Ковач је поново драматична – Мирин план да на неко време напусти Вељу пољуљан је због његовог критичног стања.
Мајка природа против анксиозности
Шта ако је једна од алтернатива психоактивним и другим лековима за смирење надохват руке: физички контакт са земљом, мирисање цвећа, зуби који грицкају свеже убрану шаргарепу? Коју стварну физиолошку и психолошку корист контакт са природом доноси нашем здрављу?
Забрањено емитовање
, осим у: sr
ТВ лица: Празник радости
,,ТВ лица… празник радости“ је назив емисије коју емитујемо уочи Васкрса ове године. Популарна ТВ лица, музичари и глумци причају о томе како прослављају празник, говоре поезију и изводе музичке нумере честитајући тако гледаоцима који славе Ускрс по Јулијанском календару овај празник радости.
Панчевачки џез фестивал: Enrico Rava New Quartet
Италијански џез трубач Енрико Рава почео је као тромбониста, али након што је чуо како свира Мајлс Дејвис, променио је инструмент.
Забрањено емитовање
, осим у: sr
Заводљива телевизија – Креатори серија: Ђорђе Милосављевић
Од култног, генерацијског омнибуса Пакет аранжман, преко популарних филмских остварења какви су Небеска удица, Апсолутних сто и Точкови, сценариста, редитељ, писац романа и стрипова, Ђорђе Милосављевић постао је један од најплоднијих савремених аутора за филм и телевизију. Заводљиви свет Милосављевићевих серија какве су: Јагодићи, Чизмаши, Мирис кише на Балкану, Цват липе на Балкану и Корени, чини узбудљива комбинација жанровске зрелости и савременог погледа на историју.
Социјализам или капитализам: Лидија Мишић
Вајарка Лидија Мишић неколико деценија била је у жижи културног живота у Београду. Радила је као професор на Факултету примењених уметности и дизајна у Београду. Њени пријатељи после Другог светског рата били су: Светлана Велмар Јанковић, Света Лукић, Миодраг Павловић. Супруг, књижевни критичар Зоран Мишић, био је једна од најмаркантнијих фигура послератног књижевног живота у Србији. Пресудно је, својим познанствима у Паризу, утицао да се дела наших песника преведу на француски. Његови пријатељи били су Арто, Морен, Сиоран..
Вече Стравинског, 2. део (R)
Симфонијски оркестар и Хор РТС, под управом Бојана Суђића, одржаћили су 2009. године концерт у центру Сава концерт посвећен музици Игора Стравинског
313: Благословен који долази у име Господње, 5-14 (R)
Мучеништво и потоци хришћанске крви проливени почетком 4. века на страшан су начин обележили последње раздобље владавине цара Диоклецијана.
Српски јунаци средњег века: Лазар Хребељановић, 1. део (R)
Играно-документарна серија Српски јунаци средњег века, реализована је по сценарију и у режији Гордана Матића, а према идеји глумца и редитеља Радоша Бајића. Свака од десет епизода прича причу о животу и судбини неког од највећих јунака српског средњег века: Марку Краљевићу, цару Душану, браћи Вукашину и Угљеши Мрњавчевићу, кнезу Лазару, Змају Огњеном Вуку, Милошу Обилићу, Вуку Бранковићу. Сазнаћемо и много тога о политичко-економској и друштвеној ситуацији, као и о свим другим аспектима живота у тадашњој Србији.
Доситеј, путник просвећености: На ползу народа свог, 8-8 (R)
Судбина је нашег просветитеља, или боље речено нас, обилато наградила, омогуђивши му сусрет са својим сународницима у тренутку поновне изградње културе и друштва почетком 19. Века.
У клинчу, 1С 21-30 (R)
Иако је Милици боље и криза је делимично превазиђена, након Вељиног срчаног удара, ситуација у кући Ковач је поново драматична – Мирин план да на неко време напусти Вељу пољуљан је због његовог критичног стања.
ТВ лица: Празник радости (R)
,,ТВ лица… празник радости“ је назив емисије коју емитујемо уочи Васкрса ове године. Популарна ТВ лица, музичари и глумци причају о томе како прослављају празник, говоре поезију и изводе музичке нумере честитајући тако гледаоцима који славе Ускрс по Јулијанском календару овај празник радости.
Панчевачки џез фестивал: Enrico Rava New Quartet (R)
Италијански џез трубач Енрико Рава почео је као тромбониста, али након што је чуо како свира Мајлс Дејвис, променио је инструмент.
Забрањено емитовање
, осим у: sr
Социјализам или капитализам: Лидија Мишић (R)
Вајарка Лидија Мишић неколико деценија била је у жижи културног живота у Београду. Радила је као професор на Факултету примењених уметности и дизајна у Београду. Њени пријатељи после Другог светског рата били су: Светлана Велмар Јанковић, Света Лукић, Миодраг Павловић. Супруг, књижевни критичар Зоран Мишић, био је једна од најмаркантнијих фигура послератног књижевног живота у Србији. Пресудно је, својим познанствима у Паризу, утицао да се дела наших песника преведу на француски. Његови пријатељи били су Арто, Морен, Сиоран..
Коментари