недеља, 07.06.2026, 23:05 -> 13:18
Густав Холст: Планете
„Као по правилу, ја проучавам само оне ствари које ми музика сугерише. Недавно су ми се у том смислу наметнуле карактеристике планета.” Ове реченице, упућене пријатељу у једном писму, означиле су почетак компоновања највећег оркестарског дела Густава Холста ‒ оркестарске свите „Планете”.
Густав Холст: Планете
Овај енглески композитор се, осим музиком, бавио и проучавањем источњачке филозофије и астрологије. Та своја интересовања пренео је и у сигурно најпознатије дело инспирисано Сунчевим системом или макар астролошким значењем планета које га чине. Први став седмоставачне свите, који је скицирао, био је Марс. Испоставило се пророчки, јер је Први светски рат убрзо почео. Венеру и Јупитера је писао током јесени 1914, Сатурн, Уран и Нептун настали су током 1915, док је Меркур завршен последњи, 1916. године. Недостају Земља и Плутон, који је откривен тек 1930. године. Различите карактеристике седам планета Сунчевог система Холст је представио у раскошно оркестрираној свити, коју је обликовао тако да произведе максимум контраста у музичком смислу. Сваки став, минијатурна симфонијска слика, има и свој поднаслов, којим композитор ближе дефинише главну карактеристику планете. Марс је доносилац рата, а Венера мира. Меркур је крилати весник, а Јупитер доносилац радости. Сатурн је доносилац старости, Уран је магичан, а Нептун мистичан. Ово је уједно и редослед ставова свите. Слушаћемо је у извођењу ансамбла који ју је представио и на премијери 1920. године ‒ Лондонског симфонијског оркестра. Тада је диригент био Алберт Коутс, а на изабраном снимку диригује Андре Превин.
Емисију припрема и води Маја Чоловић Васић.
Производња: Редакција музичког програма
Коментари