Временска капсула: Ђердап - Пут у спознају и авантуру

Повод за емисију је предавање које је Синиша Лекић, кустос Археолошког музеја Ђердапа Народног музеја Србије, одржао за посетиоце Музеја у Кладову, да би подсетио на значајне путнике који су у 18. и 19. веку паробродом пловили кроз Ђердапску клисуру. Први пароброд који је 1824. године прошао кроз клисуру и стигао до Црног мора био је Арго.

Временска капсула: Ђердап - Пут у спознају и авантуру Временска капсула: Ђердап - Пут у спознају и авантуру

Дунав и његова живописна природа, као и бројне легенде, митолошка бића, велики догађаји и знамените личности, инспирисали су многе градитеље, научнике, војнике, уметнике, писце, домаће и стране путнике, да Дунаву завештају своја највреднија и најлепша дела.

Истрос, Матаос, Данубиус, Дунареа... само су нека имена за Дунав, једну од највећих, најмоћнијих и најзначајнијих европских река. Од свог изворишта у подножју планине Шварцвалд у Немачкој, Дунав протиче кроз десетак европских земаља, све до Црног мора. Јединствен је по величанственој клисури вртлога, која је настала пре четири милиона година, када су се на овом месту раздвојили планински масиви Карпата и када је Панонско море почело да отиче на исток, у Црно море. Посебан је и по томе што се на његовим обалама у нашој земљи, већ десет хиљада година, исписује историја подунавских народа, о чему сведоче бројни археолошки локалитети, као што су Винча и Лепенски Вир. Дунав је јединствен и по томе што је био граница једне од најмоћнијих цивилизација под чијим ногама је био читав западни свет. Тамо где данас Дунав раздваја Румунију и Србију, од првог до седмог века нове ере била је граница моћног Римског царства.

У емисији Ђердап – пут у спознају и авантуру, поред представљања уметничких дела која су нам оставили путници 18. и 19. века, а о којима говори кустос Синиша Лекић, подсећамо се и великих градитељских и уметничких остварења која су нам, хиљадама година раније, остављале у наследство бројне цивилизације.

 

Аутор и уредник: Светлана Илић

Продуцент: Милорад Конрад

Производња: Редакција културног програма

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом