Његош – свевременик: У жрвњу политике, 4. еп.

Услед негативне кампање Ивана Вукотића, бившег президента Правитељствујушчег сената, Његош губи наклоност руског двора. Црна Гора је у незавидној економској ситуацији и руска подршка је неопходна, па се владика, како би изгладио односе, запућује у Петроград. У Бечу се сусреће са Метернихом, који у њему види неконвенционалног владику и владара склоног словенофилским идејама. Из аустријске престонице Његош покушава остварити везу са Француском, што изазива додатно подозрење Русије. Представници руске администрације налажу конзулу Јеремији Гагићу да испита ситуацију у Црној Гори и да сачини детаљан извештај о тамошњој управи. Услед свега тога, Његошу је најпре саветовано да се врати у Црну Гору, да би му потом, на његово инсистирање, ипак била омогућена посета Русији. До приспећа Гагићевог извештаја, Његош непуна два месеца борави у Пскову, након чега га је примио руски цар. Изгладио је односе са својим покровитељем и то је тренутак када наступају нови односи са Русијом. По повратку у Црну Гору, владика реорганизује постојеће институције, установљује државну касу, прави путеве, отвара нове школе, а подиже и Биљарду, која ће бити његова лична резиденција и ново седиште Сената. У свему томе помажу му руски изасланици Јаков Озерецковски и Јегор Коваљевски.

Епизода прати и Његошеве сукобе око Грахова са Али-пашом Ризванбеговићем. Један од уговора који ће склопити са својим супарником и потоњим побратимом имао је посебан значај, будући да је захваљујући њему Његош издејствовао фактичко признање Црне Горе као независне државе. Предочени су убиство Смаил-аге Ченгића на Мљетичку, сукоби око Врањине и Лесендра, као и случај Николе Васојевића, који је настојао основати посебну државу под називом Холмија.

Креатор серијала: Микоња Кнежевић

Производња: Редакција документарног програма