среда, 24.12.2025, 18:27 -> 18:30
Клокотризам као антиципација: Старо сајмиште са људима
Значење анаграма клокотризам јесте ,,кловнови који трају јер је беда вечна“ плус иронични изам (кловнови који трају + наставак-изам). Име је дао песник Александар Секулић. Основна намера је сабирање свих уметности у један симбиотички, органски израз. Клокотризам се испоставио као недостајућа карика у поетском ланцу београдске ликовне сцене - дада, зенит, хипнизам, флукс... Био је валидна опозиција доминантним естетикама окупивши таква имена као што су Коља Милуновић, Божа Бабић, Стева Кнежевић... У клокотристичким акцијама које смо називали ситуакције, нашим главним оружјем за директни судар са публиком, стасала је читава генерација аутора. Ситуакције су антиципирале перформанс. Клокотризам није био покрет. Термин покрет се намерно избегавао, јер је клокотризам био више отворена духовна радионица. Не естетика као стратегија, већ збир поетичких воља (из интервјуа уметника Николе Шиндика, Глас јавности 2006).
Овај уметнички покрет настао је у Београду 1978. године. Чланови покрета су песници, сликари архитекте и други, песничке и прозне текстове објављују, а по трговима, улицама и ливадама приређују догађаје сличне хепенингу. Снимак овог несвакидашњег уметничког хепенинга, одржаног на Старом сајмишту 2. маја 1982. године, у којем је учествовало око 1.000 људи: разнородни уметници: песници, сликари, вајари, музичари, перформери, као и затечени житељи Старог сајмишта, познате личности из јавног и културног живота, градоначелник Богдан Богдановић и за данашњу емисију која је телевизијски уобличена и завршена тек двадесет година касније и на тај начин добила једно ново виђење и нову публику.
Производња: Редакција документарног програма
Коментари