Час анатомије: Крај филозофије?

,,Да би живео сам, човек мора бити животиња или Бог, каже Аристотел. Недостаје трећи случај: ваља бити и једно и друго – филозоф.” Овај Ничеов афоризам из књиге ,,Сумрак идола” заправо сублимира његову идеју о аполонском и диониском, и даље о филозофу као јединству ова два принципа. Такође, имплицира и идеју сукоба, тензије, јединством супротности. У сваком случају, филозоф је за Ничеа биће висине, ,,добровољни живот усред леда и на високим планинама, трагање за свим страним и достојним упитности у људском постојању”. Хиљадама година, без обзира на развојни пут филозофије, на њене различите, понекад супротстављене школе мишљења и методологије, филозофија је била и остала хуманистичка дисциплина која трага за мудрошћу преко истине, доброте и лепог. Све су ове категорије прошле кроз различите интерпретативне и мисаоне концепте све до наших дана постизама али без сумње фигурирају као услов опстанка човекове цивилизације.