Небеско предворје 2. део

Сваки долазак у Непал је празник. У овој азијској држави постоји нека космичка енергија које нема на другим местима. Долазак у Непал је, заправо, пут у неизвесност са пуним кофером проблема који ненадано нестану када угледате очаравајући Хималајски масив. То је привилегија, сан свих планинара, али и многих верника, авантуриста, путника намерника. Хималаји су задивљујућа природна креација на нашој планети. Сурова, недоступна, тајанствена земља одузима дах својом величанственошћу, висинама које парају небо. Ова планина изронила је пре око 70 милиона година из Тетисовог мора. Простире се на потезу од Нанга Парбата у Пакистану на западу, до Намче Барва на истоку, дужине око 2.400 километара. Царство снега и леда широко је 250 километара. Занимљиво је да је највиша тачка Хималаја – Монт Еверест, заправо стена настала од морског кречњака.

Успон је најпре лаган а затим од Горак шепа врло стрм и тежак. Честе су лавине са Ло ла превоја које се скоро свакодневно обрушавају близу Еверест базног кампа. Корак по корак, кратка пауза за удисај… и капија Небеског предворја је отворена. Од Калапатара, Монт Еверест удаљен је свега седам километара.

Хималаји су, кажу будисти, последње уточиште, место где време стоји, где човек осети само да је прах у космосу, где људи не потчињавају природу себи већ јој се прилагођавају и живе у складу с њом, где пријатељство није само излизана реч, где је осмех основни начин комуникације, где добра дела одјекују годинама и препричавају се уз огњиште. „Намасте”, рекли би припадници Шерпа народа, што значи – бог је у теби. То је магична реч која отвара капију Небеског предворја.

Уредник редакције: Јелена Божовић

Сценарио, камера и монтажа: Драгослав Гогић

Оператор дрона: Ненад Трипковић

Производња: Радио-телевизија Србије, Дописништво Крушевац