Архив.doc: Прва жена Другог програма

Од првих корака свога стварања и постања у матичној, и до 1966. јединој згради на Београдском сајму, телевизија је стремила да се угледа на најпрофесионалније медијске куће у Европи и свету. Пре свега техником, увек најбољом која се у том моменту могла набавити, а потом у професионалном кадру који је тај технолошки развој пратио у стопу. Прича о програму Телевизије Београд је, пак, нешто друго. Иако се и ту учила и користила стране примере, имајући у виду квалитет али и програме који би домаћем гледаоцу били блиски и занимљиви, наша телевизија је храбро и врло брзо кренула у осмишљавање и производњу оригиналних емисија и тиме почела да гради сопствени израз у свим програмским формама и жанровима. Овај специфични медиј увек носи брзе промене, у сваком смислу, а са тим и разне изазове којима се једнако брзо морало прилагођавати и ићи, а покаткад и трчати у корак са њима.

Уочи Нове 1972. године, Телевизија Београд ушла је у потпуно нову еру свога постојања. Телевизија је тада, водећи са собом и драге гледаоце, закорачила у једну нову димензију, како визуелну тако кадровску, програмску али и социо-културну, ширећи се у тим годинама и ван граница малог екрана, досежући и више и шире и боље од онога што јој је до тада било дато или задато и што је претходних година вредно радећи сама освојила. Колор телевизију и Други програм. Но тај револуционарни скок није био ни брз ни лак нити се преко ноћи десио. Пет година су се три особе бавиле тим послом и потпуно новим изазовом; и то три прекаљена професионалца: Љубомир Зечевић, Боривоје Мирковић и Зора Кораћ. Ту почиње прича ове емисје и прича битног дела историје Телевизије Београд.