Вавилон: Јовица Аћин

Читав универзум у једном књижевнику  –  Јовица Аћин. Писац, прозаиста и романописац, есејиста, преводилац, уредник.

 Још на студијама постаје уредник часописа Студент, а касније и Дела, Књижевне речи, Градца, а потом и Издавачких кућа Рад и Службени гласник. Храбар и бескомпромисан као уредник, раних 70-их бива привођен, хапшен, саслушаван, а бројеви Студента спаљивани. Уређује међу првима у Европи Солжењицинов Архипелаг Гулаг и од тада се посвећује теми логора и геноцида. Чувене су његове књиге есеја Поетика кривотворења, Голи приповедач... Његовом раду је посвећена књига есеја Светислава Јованова, Јеретик у олтару, али и бројни текстови, као и бројеви часописа, монографије... У нашу културу увео је преко четрдесет књижевних и филозофских дела преведених са немачког, француског и енглеског језика од Фридриха Ничеа и Хелдерлина до Анрија Мишоа, Бернхарда, Музила и других. Преводи сабрана Кафкина дела и важи за његовог највећег познаваоца. За себе каже: Можда и све што пишем јесте превод, јер преводим из себе, преводим себе с неког непознатог језика. Користећи метафору превођења за књижевни процес транспозиције из несвесног у свесно, Јовица Аћин је до сада написао 12 приповедачких збирки и пет романа. Добитник је готово свих домаћих награда, од бројних за есејистику до књижевних награда: Винаверове, Андрићеве, Његошеве, Златни сунцокрет, Душан Васиљев, Тодор Манојловић, Лаза Костић, Исидора Секулић итд. Као есејиста и писац стасавао је са постструктурализмом, испрва се руководећи поетиком комбиновања, палимпсеста, аутопоетичким коментарима, жељом да отворено дело инкорпорира и обухвати бројна књижевна искуства поетичких и духовних сродника.