Министар спорта Зоран Гајић: Клуб је основна ћелија производње шампиона

Гајић је подсетио да је 2026. година почела фантастично за српски спорт, пошто су ватерполисти освојили златну медаљу на Европском првенству у Београду.

"Осећај је невероватан, година је кренула фантастично. Арена је била толико пуна, затворени базен - перцепција је била да се играло на Маракани и да би и она била пуна. То је опште мишљење. Сви су рекли да је ово једна од најбољих организација једног ватерполо догађаја и да ће неко следећи тешко надмашити Београд", рекао је Гајић за К1.

Гајић је говорећи о раду са децом и развоју младих спортиста нагласио да се проблеми често јављају у васпитном процесу.

"Деца су размажена онолико колико их родитељи размазе. Проблем у спорту настаје тамо где у васпитном процесу не водимо децу у правцу у којем би требало. Ако причамо о вежбању и спортским почецима, циљ би требало да буде да дете иде на тренинг да се игра и забавља. Златна медаља је када оде на тренинг срећно и задовољно, а када се са тренинга врати још срећније. Много родитеља се меша у тренерски посао", изјавио је министар спорта.

Гајић је навео да Стратегија развоја спорта у Републици Србији за период од 2026. до 2035. године представља обиман документ.

"Потрудили смо се да консултујемо више од 140 локалних самоуправа. Преко 600 људи - спортских стручњака на локалном нивоу, као и више од 60 гранских савеза - указало је на проблеме које имамо у физичкој култури. Не само у спорту, већ и у физичком васпитању и рекреацији. Желели смо да видимо, од најмање општине до Београда, шта се препознаје као проблем", истакао је министар спорта.

Он је додао да су у нацрту Стратегије препознати кључни правци развоја.

"Заједно смо у нацрту стратегије идентификовали квалитет стручног рада, даљи развој инфраструктуре и посебно свеобухватно физичко вежбање. То се односи на физичко васпитање у школама и предшколским установама, као и на рад у млађим категоријама спортских клубова. Пресудан је акциони план, који је подељен у три фазе - до 2028, затим до 2032. и до 2035. године", навео је Гајић.

Министар спорта је говорио и о обавезама локалних самоуправа и гранских савеза.

"Када се стратегија усвоји, обавеза 174 локалне самоуправе биће да донесу стратегију физичке културе на свом локалу. Министарство не може да им каже шта конкретно да раде, али су правци јасни. Свих 187 гранских савеза, укључујући и фудбалски, мораће да израде своје стратегије развоја спорта како би биле усклађене са националним циљевима", рекао је Гајић.

Он је причао о финансирању клубова.

"Имамо 15 спортова прве категорије. На локалном нивоу, на основу финансирања клубова, по закону локалне самоуправе финансирају клубове. Држава, преко Министарства спорта и Олимпијског комитета Србије, финансира националне гранске савезе. Знамо да је клуб основна ћелија производње шампиона. У клубу се узима дете од пет до десет година и оно ту проведе око десет година, док први пут не дође у неку репрезентацију. У савезима никада није било боље него у последњих 12 година. Ситуација је, међутим, веома лоша када је реч о клубовима, јер су они на 'јаслама локалних самоуправа'", изјавио је Гајић.

"Када направимо стратегију, мораће да је направе и локалне самоуправе и тада ћемо имати утицај на начин финансирања клубова. Ако желимо у Европску унију, мораћемо да се бавимо приватизацијом. ЕУ забрањује да се буџетским средствима финансира врхунски спорт. Имамо пример - Црвена звезда и Партизан у кошарци имају буџете од 25 до 30 милиона евра, док Цибона има два до три милиона, јер је Хрватска у ЕУ. Много ствари ће се ту решити и биће направљен план у ком правцу ће се даље ићи", додао је министар спорта.

Грански савези су невладине организације које од Владе траже новац. То ми, искрено, није увек потпуно јасно, казао је министар спорта.

Он је говорио и о Националној платформи против намештања утакмица и нелегалног клађења.

"У новембру 2024. године Сен Денијева и Маколинска конвенција претворене су у закон. Сада смо у фази формирања националне платформе за спречавање негативних појава у спорту. Имамо законске оквире како би се све негативне појаве могле санкционисати, контролисати и пратити", рекао је министар спорта.

Гајић је подсетио и на борбу борбу против допинга и нелегалних супстанци.

"У сарадњи са МУП-ом имали смо неколико корисних акција, укључујући заплене дроге. Антидопинг агенција посебно је упозорила на проблем у теретанама, где се у рекреативној популацији масовно користе непроверене супстанце, што је изузетно опасно по здравље", рекао је Гајић.

Србија ће на предстојећим Зимским олимпијским играма у Милану и Кортини имати три представника. Србију ће представљати Алекса Томовић у алпском скијању, као и Ања Илић и Милош Милосављевић у нордијском скијању.

"Код нас је перцепција да су зимски спортови више рекреативни, али је врхунски спорт у тим дисциплинама изузетно тежак. Највећи проблем је летњи период, када спортисти морају да се дислоцирају и по осам месеци ван места где живе. То није само финансијска, већ и животна одлука", навео је Гајић.

Он је говорио и о дочеку хрватских рукометаша у Загребу и о политичким порукама. Гајић је навео да спортисти у региону имају коректне односе, али да проблеми настају када се спорт политизује.

"Спортисти између себе немају проблема. Када дође до политичких порука које немају везе са спортским мајсторством, то постаје проблем. По мом мишљењу, највећа грешка је што ЕУ на такве појаве не реагује, и то сматрам највећом бруком тог догађаја", навео је Гајић.

Министар спорта је на крају поручио.

"Ми знамо којим путем треба да идемо. Треба да останемо такви какви јесмо, држимо се заједно и радимо свој посао. Сматрам да смо на правом путу", закључио је Гајић.