Колики су стварни домети Денвера и да ли је то довољно Николи Јокићу

"Нису сви прављени за плеј-оф. Не знам да ли то можете да видите у лиги, али нису сви довољно добри да би играли у плеј-офу", рекао је Грин, човек којег многи оспоравају због понашања на терену, али би га вероватно први бирали да им од једне утакмице живот зависи.

На другој страни штапа, оном који гори у паклу плеј-офа, тренутно је и Тре Јанг. Плејмејкер Атланте је пре само годину дана вукао свој тим до финала Истока, али сада то није био случај и Хокси су одмах елиминисани од Мајамија.

Јанг је блистао блистао је у регуларном делу сезоне, а онда затајио када је било најпотребније и у пет утакмица против Хита имао више изгубљених лопти него постигнутих кошева.

Када лупу очекивања и анализе мало одаљимо и са појединаца је раширимо на екипе, неколико је оних који јасно потпадају у категорију отписаних и пре него што такмичење почне.

Нико боље не попуњава ту фиоку од Чикаго булса, који су дуго времена били у самом врху табеле Источне конференције. Онда је дошао финиш сезоне и чињеница да су изгубили 20 од 22 сусрета са тимовима из топ 8.

Остали су на месту које води директно у плеј-оф због одличних резултата на "малим" утакмицама, али је отрежњење стигло веома брзо. Милвоки је био немилосрдан, а на жалост великог броја навијача у Србији, не баш далеко од Чикага је и Денвер.

Нису Нагетси баш толико ниско, ипак су регуларном делу сезоне побеђивали најбоље, храбро изборили пласман без двојице изузетно важних играча (Џамала Мареја и Мајкла Портера џуниора), али очекивања у плеј-офу нису била превисока.

Највећи разлог томе је свакако одсуство друге и треће виолине, које су пропустиле већи део такмичарске сезоне. Међутим, и са њима је питање да ли би Нагетси урадили нешто више. Можда би имали бољи пласман на табели Запада, а можда ни они не би допринели штимовању овог оркестра.

Изабраници Мајка Мелоуна показивали су и раније изузетну храброст, враћали се два пута из амбиса и заостатка од 3-1 у победама, па је питање шта им још недостаје? Ако би то требало укратко формулисати, у питању су победнички менталитет, искуство и "пређени километри" на најзахтевнијем нивоу кошарке.

Самопоуздање имају, квалитет и таленат свакако, али немају довољно велику ту ауру која окружује неке друге, јаче скупине. Оне за које знате да ће уплашити противника чим се њихово име појави на семафору (можда и пре), који ће увек изнедрити или тражити играче за највећу сцену и оне који ће стизати до завршнице без обзира на околности (погледајте само Реал Мадрид у фудбалу).

Баш то им недостаје да са нивоа симпатичне групе и атрактивног тима за гледање, скоче на степеник озбиљних конкурената и фаворита. Вориорси су добар кошаркашки узор јер у каквој год форми били, какав год им био "здравствени биланс", увек нападају највиши пласман.

Са ове тачке гледишта делује да би можда и добро за каријеру српског центра било да је део неке франшизе којој циљ није само да се бори за плеј-оф. Ни таквих средина није много, пошто редовно сведочимо да "супертимови", у току једне сезоне, брзо тресну на само дно.

Видели смо шта се десило прво Лос Анђелес лејкерсима, потом и Бруклин нетсима, а интересантно је и колико ће Филаделфија чекати на имплозију јер у својим редовима има две темпиране бомбе.

Можда би баш Голден Стејт био идеална средина за Јокића – чини да би му профил таквих играча одговарао и додатно истакао његове квалитете. Познато је какви су шутери Стеф Кари и Клеј Томпсон, какав је Грин дефанзивац и колико обећавају Џордан Пул, Џонатан Куминга, Гери Пејтон други...

Међутим, Никола је после елиминације од "ратника" истакао да планира да настави са екипом у којој игра од 2015. године.

"Ако понуда буде на столу, наравно да ћу је прихватити", јасан је био Јокић којем следи супермаксимални уговор од 241 милиона долара, чиме ће постати најплаћенији кошаркаш свих времена.

Очигледно је да момак из Сомбора жели да са Нагетсима нападне титулу и, како Американци воле да кажу, започне династију у франшизи која му је све омогућила од доласка у Америку. Нешто слично је прошле године урадио Јанис Адетокумбо у Милвокију, али је ситуација у којој се Јокић налази, због слабијег ростера, ипак нешто другачија.

Све наведено да буде стуб шампионског тима већ поседује, неуспех у Калифорнији му је био четврти у каријери у плеј-офу, када је Денвер био на ивици елиминације. Остварио је чак осам победа до сада када је са саиграчима био на ивици амбиса, зато је као дан јасно да му треба већа подршка.

Укратко, Денвер има човека за плеј-оф, али нема екипу за нешто више.

Колико је Јокић у овом тренутку изнад конкуренције, осликава и изјава често спомињаног Грина, који није штедео на похвалама. Играч који га је чувао у сваком нападу, често га провоцирао и неспортски ударао (присетимо се оног убода у око на почетку четвртог меча), захвалан је што му је баш Јокић био директни ривал.

"Рекао сам му: 'Хвала ти што си ме учинио бољим. Невероватно је играти против таквог кошаркаша... Сјајан, сјајан, таленат. Тако да је била част играти против некога ко је толико талентован и вешт", рекао је Дреј и додао:

"Када имате такве кошаркаше, који су талентовани и вешти, они су углавном 'мекани'... а он је далеко, далеко од меканог. Апсолутно невероватан играч."

Такав играч и момак који ће ускоро у својим витринама имати два МВП признања заслужује екипу довољно квалитетну за освајање шампионског прстена, што би био највећи успех од оснивања Денвер нагетса седамдесетих година прошлог века.

За то није потребно да се само доведу адекватни играчи и направи хемија у тиму, већ и да се заједнички прође кроз све оне тешке фазе које вас учине најбољим.

Никола Ђукић (NikolaDjukic43)