Европска НБА дивизија – утопија или реалност?

Мора се признати, пре свега, да идеја звучи занимљиво и примамљиво. У крајњој линији, руководство НБА лиге, на челу са новим комесаром Адамом Силвером, више и не крије да је то циљ за наредних 10-20 година...

Последњи пут Силвер је то поменуо средином јануара у Лондону, где су у "О2 арени" снаге одмерили Милвоки Бакси и Њујорк Никси, у оквиру пројекта НБА "Глобал гејмс" (Global games). То је један од начина да се европској публици приближи НБА кошарка.

Да се не ради о некој скоројевићевској идеји показују историјски подаци, односно да је НБА лига још давне 1978. решила да "изађе"' ван граница САД. Наиме, тада је у Тел Авиву одиграна прва утакмица између НБА и европског тима. Снаге су одмерили Макаби и Вашингтон Булетси а славио је "понос Израела" са 98:97.

Од тада до данас одиграно је 76 утакмица у 20 различитих земаља и 43 града широм света. НБА тимови славили су 64 пута а 12 пута претрпели поразе.

Да овакав вид промоције не подразумева само сусрет против "статка света" потврђују и утакмице регуларне НБА сезоне са ове стране баре (за сада 7 званичних дуела).

Међутим, све то има пре свега промотивни карактер. Он што је много већи изазов и озбиљнији задатак НБА лиге је пројекат формирања Евро-дивизије. Препрека је много а у овом тексту позабавићу се оним највећим, уз нуђење неких могућих модела функционисања.

Избор тимова и инфраструктура

Пре свега, намеће се питање који би европски тимови учествовали у тој дивизији и колико чланова би она бројала?

Имајући у виду историју али тренутну снагу, немогуће је замислити такву лигу без шпанских гиганата (Реал Мадрида и Барселоне), атинских љутих ривала (Олимпијакоса и Панатинаикоса), московског ЦСКА, бар једног или два турска клуба (Ефес/Фенербахче/Галатасарај) и већ споменутог Макабија из Тел Авива. Ту је већ 7-8 клубова, довољно за једну дивизију.

Међутим, због атрактивности, економског и политичког утицаја место у таквој дивизији очекивали би Италијани (рецимо Милано), Париз, Берлин и обавезно Лондон. Ова три европска главна града можда једини не би имали проблема са дворанама (реновирани "Берси", и два веома репрезентативна "О2" објекта).

Управо би инфраструктура могла да представља проблем, с обзиром да осим поменуте три дворане, уз можда још Тел Авив и Мадрид, мало где се у Европи може наћи адекватан објекат, по строгим НБА стандардима.

Такође, сваки од европских тимова морао би да има свој авион или бар јаког авио спонзора, како би могао ефикасно да организује своја далека путовања "преко баре". Али то кошта. Пуно.

Уколико би пак преовладао овакав економско-инфраструктурни модел, неки од горе поменутих трофејних европских клубова би народски речено "извисили".

Постоји, пак, и мишљење да би у такав пројект могли да уђу само градови и државе који имају јаке и финансијски моћне фудбалске клубове.

И по тој варијанти, Реал и Барса би били сигурни а уз њих ту би могли да буду Минхен (Бајерн), Лондон (Арсенал), Париз (ПСЖ), Милано (Интер или Милан).

Дакле, могућности су разне...

ТВ права, термини преноса и временске зоне

Кооптирање европске дивизије у НБА караван отворило би и питање ТВ права и телевизијских преноса мечева.

Док склапање угвора власника ТВ права (ESPN/TNT), са европским медијским кућама вероватно не би представљао већи и нерешив проблем, оно што засигурно би, јесу термини одигравања мечева.

САД имају четири временске зоне а "кошаркашка Европа" три. То значи да за централно европским временом Америка "заостаје" шест (Њујорк), седам, осам и девет сати (западна обала).

Сви заљубљеници у НБА кошарку знају колико је тешко ускладити гледање утакмица плеј-офа и радити наредног дана ујутру. За такав подвиг спавање морате свести на свега два-три сата.

Сличан проблем, истина мањи, имали би и Американци, који би своје љубимце на евенуталној турнеји по Европи гледали у јутарњим или рано послеподневним терминима. (нпр, ако би Вориорси гостовали у Мадриду од 21.00, навијачи из Окланда и Сан Франциска би меч гледали у време "бранча" - 12 часова.

Још драстичније би то изгледалокада би, рецимо,ЛА Лејкерси гостовали у Москви по локалном времену од 20:00, "Лејкери" би у граду Анђела утакмицу гледали на почетку радног времена - у 09:00 ујутру. Признаћете, не баш најсрећнији термин за ТВ пренос...

Наравно, мора се водити рачуна и од самим играчима који прекоокеанским путовањима мењали неколико временских зона, што би свакако утицало на њихову свежину а самим тим у партије на паркету. Наравно, све би то могло да проузрокује слабије резултате тимова.

Мада, можда би управој тај моменат унео прекопотребну неизвесност у утакмице и повећао шансе европских екипа против моћних НБА франшиза...

Радно законодавство

Врло важно питање јесте и усклађивања европског и америчког законодавства, односно проналажење модалитета по коме би убирао порез, опорезивале плате играча и делила зарада међу тимовима. Такође, питање је да ли би НБА синдикат играча под своје окриље узео и европске колеге.

Смисао националних лига и Евро-купова

Наравно, одлсаком најбољих европских екипа у НБА, поставља се и питање смисла националних и европских такмичња, поготово што би љубитељи кошарке били ускраћени за гледање оних најбољих.

Евролига у садашњем облику не би вероватно ни постојала, а шпанска лига без Реала и Барсе или грчка без ПАО-а и Олимпијакоса не би имала никакав смисао и не би била привлачна широј публици уколико би изостали најмоћнији.

Уколико би пак евро-НБА тимови наставили да се такмиче у домаћим такмичењима, отвара се проблем такмичарског календара и самог система такмичења. Ту се пре свега мисли на систем новоформиране дивизије, али и домаћих лига.

Не би било реално да клубови играју и на НБА и на домаћем фронту. Са друге стране, не би било праведно а ни такмичарски поштено да се укључе у касније фазе првенстава. Дакле, win-win ситуација овде не постоји.

Током истраживања ове теме, један пријатељ предочио ми је је занимљиву идеју која би могла да буде први корак ка повезивању европских тимова и НБА лиге.

Она подразумева да шампион Европе добије место у НБА плеј-офу. Идеја јесте интересантна, и могла да буде први корак ка коначном циљу, али питање колико је заиста и остварива.

Наиме, ове године Фајнал-фор Евролиге игра се од 15. до 17. маја, док НБА плеј-оф почиње 18. априла. Разлика од месец дана између та два почетка није непремостива, али и овде се поставља питање како би Европски првак завршио домаће првенство али и чије би место заузео у НБА плеј-офу (Исток или Запад).

"Могуће је, али још је рано"

А шта на ову тему имају да кажу они којима којима је кошарка животни позив - један саговорник је оставио велики и неизбрисиви траг на европским паркетима а играо је и на оним у НБА лиги, док је други саговорник успешан у пословима око терена, као менаџер многобројних европских али и НБА играча.

Своје мишљење о овој идеји, одговарајући на пет истих питања, изнели су легендарни Игор Ракочевић, бивши играч Црвене Звезде, Реал Мадрида, Лаборала али и Минесота Тимбервулвса а сада потпредседник КСС-а, и моћни Мишко Ражнатовић, један од најуспешнијих ако не и најуспешнији кошаркашки менаџер у Европи, иначе власник агенције "Беобаскет".

1. Како вам звучи, односно какав је ваш коментар на најаву Адама Силвера да НБА размишља о ширењу на Европу у (ближој) будућности?

Игор Ракочевић - "Та опција је у сваком случају јако атрактивна и занимљива. Мислим ипак да је то још доста година далеко од реализације. У сваком случају то би из корена променило европску кошарку. Да ли би то унапредило популарност кошарке у Европи - сигурно".

Мишко Ражнатовић - "Та идеја постоји одавно, али мислим да ће проћи још јако пуно времена до реализације. Евролига је кретајући се у том циљу најавила затварање Евролиге и пирамидални принцип, али после великог противљења националних савеза и ФИБЕ је одустала од тога. Тако да тај први корак, који је неопходан да би се то реализовало се није догодио, и проћи ће пуно времена док се то не направи".

2. Да ли мислите да је то реално?

ИР - "Мислим да јесте реално јер спорт треба да буде глобалан, и кад тад ће бити . Не би било лоше да, нпр. гледамо ЛеБрона Џејмса у Београду једног дана".

МР - "Убеђен сам да ће се то десити. Ја искрено верујем да ће се једног дана Евролига врати под покриље ФИБА, и да ће онда заједно ФИБА и НБА радити у том смеру. Мислим да је економска ситуација у Евролиги неодржива, и да клубови и лига морају да траже решење за то, а право решење ће за највеће клубове, бити учешће у некој таквој лиги, са учешћем спонзора и из Америке. Но, мислим да је то далека будућност".

3. Уколико се таква идеја оствари, који су по вама европски центри (градови) односно који су то тимови који би играли у тој тзв. Европској конфернцији? Овде се саговорници потпуно сагласни.

ИР - "У случају реализације ове идеје, с обзиром на амерички тип размишљања (профит), центри би били Мадрид, Лондон, Берлин, Париз. Па онда и остали... "

МР - "То су градови у којима се кошарка и сада игра на највећем нивоу (Москва, Мадрид, Барселона, Тел Авив, Атина прим.аут) уз Берлин, Минхен, Париз и свакако Лондон, као новине".

4. Колика је по вама разлика између европске и НБА кошарке? Хоће ли се она смањивати или повећавати? Игор и Мишко имају потпуно различито мишљење...

ИР - "Мислим да сваке године Европска кошарка се приближава НБА. Све су битније физичке способности играча, спори и нејаки више немају места у кошарци. Уз промену неких правила као што су 'дефанзивне три секунде' европска кошарка би се подигла на још виши ниво и приближила по стилу НБА".

МР - "Разлика ће се повећавати, јер је велики одлив најбољих играча из европе у НБА, чиме Евролига постаје сваке године све слабија".

5. Како видите улогу српских кошаркаша у НБА лиги у наредних 10-15 година? У кога се највише уздате да може да направи "нешто велико"?

ИР - "Србија је расадник талената. Сигурно ће се појавити неки нови клинци који ће за 10-так година бити 'главни' и имати прилику да играју у НБА. Не бринем се за нашу будућност".

МР - "Мислим да неће имати значајнију улогу, а очекујем да би у неком следећем периоду Марјановић, Бјелица и Богдановић могли да заиграју у лиги, али је велико питање да ли имају капацитет да оставе значајнији траг".

На званичан допис и тражено мишљење НБА лига није одговорила, па смо остали ускраћени за њихов став о овом пројекту. Како год, идеја о Евро дивизији у НБА је жива, али на путу ка њеној имплементацији у пракси има много препрека. Видећемо да ли су премостиве...