Све мундијалске лопте

"Тајна фудбала је у лопти", овим речима, немачка легенда Уве Зелер, кратко и јасно је објаснио мистерију најпопуларније игре. Навијачи не морају да су сагласним са Зелеровим мишљењем, али фудбалери најбоље знају колико истине има у овој реченици.

Сви се сећамо легендарних изјава легенде југословенског фудбала Дејана Савићевића, када је за једну од разочарења наше репрезентације на великом такмичењу кривио управо лопте, због којих је, по његовим речима, имао осећај "као да шутира картон".

Уколико на кратко заборавимо на чињеницу да сви играчи на терену шутирају исту лопту, па да је осећај да ли се "шутира картон", или се удара "топовко ђуле", чисто субјективан, долазимо до закључка да је и употреба лопте на Мундијалима имала јако занимљив развој кроз историју.

Познато је да је 1970. године на Мундијалу у Мексију почела ера Адидаса, који је од тог Светског првенства производио лопте за сва наредна такмичења.

Ипак, мање је познато је да су у финалу првог Светског првенства 1930. године у Уругвају, финалисти имали своје лопте које су користили по једно полувреме.

Тао су Аргентинци своју лопту, којом су навикли да играју, користили у првом полувремену, док је Уругвај своју користио у другом делу игре.

Фудбалске лопте у то време прављене су од 12 парчића коже, док је од 1954. године почела производња са 18 парчића истог материјала.

У наредним годинама, разни експерти радили су на томе да добију "савршену лопту".

Доминација немачког гиганта Адидаса у опремању Мундијала својом опремом почела је пре 40 година на Светском првенству у Мексику.

Тада лопте добијају и прва имена, па је 1970. године у Мексику играно такозваним "телстаром". Ова лопта је направљена од 32 дела коже, и у то време имала је скоро савршен пречник, за разлику од лопти које су се употребљавале на претходним такмичењима.

После "телстара" на ред је дошао "дурласт", а онда можда и најпопуларнја лопта свих времена "танго".

Први пут "танго" је употребљен на Светском првенству у Аргентини 1978. године, а тај модел, уз извесне модификације, коришћен је и на осталим Мундијалима.

Тако је у Шпанији 1982. године јако популаран био "танго еспања". Овај "танго" је познат по томе што је поред кожних делова у себи имао и водоотпорни полиритен, што је за то време представљало врхунско технолошко достигнуће у производњи спортске опреме.

Познате Адидасове лопте "ацтека", "етруко" и "куестра" направљене су истом техологијом.

Светско првенство у Француској 1998. године остаће упамћено по првој обојеној лопти названој "триколор", док су на Мундијалима 2002. и 2006. године за лопте "февернова" и "тимгајст" коришћени најновији материјали.

За последње две лопте коришћена је врхунска технологија, а њихова предност је у томе што имају савршен пречник, односно "округлије" су од свих до сада. Такође, играчи су оценили да су ове лопте прецизније и издржљивије од оних са којима су до тада играли.

На Мундијалу и Јужној Африци у употреби ће бити нови Адидасов производ "јабулани", који је направљен од осам синтетичких делова.

"Јабулани" ће бити 11. Адидасова лопта која ће "трести" мреже на светским првенствима.

Част да први испробају последње ово "чудо" из Адидаса иматиће репрезентације Јужне Африке и Мексика, када 11. јуна одиграју премијерну утакмицу на Мундијалу.