Тако близу, а тако далеко

Многи снови падају у воду. То сте могли да видите на лицу Дејвида Бекама док је напуштао терен на Сан Сиру пре две седмице. Бекс, који је зарадио повреду ахилове тетиве, борио са сузама, не толико због бола, колико због чињенице да ће пропустити Светско првенство у Јужној Африци, због којег се и вратио у Европу, како би се наметнуо Капелу.

Повреда везног фудбалера "гордог албиона", још један у низу проблема за Фабија Капела, сигурно је ускратила многе у Јужној Африци да виде на делу једно од највећих фудбалских имена данашњице.

Док некима светска превенства пружају прилику да се прославе, другима је просто ускраћена могућност да се покажу у најбољем светлу.

Енглези, који су се већ помирили са чињеницом да Бекам, као и Мајкл Овен, неће играти у Јужној Африци, ипак су навикли на лоше вести пред почетак великих турнира. Прецизније, пред почетак светских првенстава.

Пре четири године, у Немачкој, Вејн Руни није имао среће са повредом. Пред старт турнира покушали су тимски лекари да санирају повреду Рунију, што су донекле и успели. Међутим, приметиле су се последице повреде, јер је он био далеко од форме.

Бекам је имао исти проблем као и Руни 2002. године, играо је иако није био потпуно спреман, али зато на истом Првенству у Јапану и Јужној Кореји, тадашњи селектор Свен-Горан Ериксон није могао да рачуна на Стивена Џерарда и Гарија Невила.

Вероватно ни Џерард ни Невил не би могли да помогну саиграчима у четвртфиналу против Бразила, који их је избацио са турнира. А исти тај Бразил играо је читав турнир без капитена Емерсона.

Сада већ помало заборављени Емерсон, тада капитен Роме, требало је да предводи "кариоке" у Јапану и Јужној Кореји, али је због повреде рамена пропустио цео турнир.

Емерсон је на тренингу репрезентације, уочи првог меча Бразила против Турске, у шали покушао да одбрани ударац саиграча, али је приликом параде незгодно пао на раме. Био је повређен четири недеље, али жаљење за пропуштеним Светским првенством, на коме је Бразил освојио трофеј, и даље траје.

Још један играч је био принуђен да "преседи" читав турнир у Јапану и Јужној Кореји, а то је Сантијаго Кањизарес, чији су рефлекси и реакције на голу свакако бољи него у купатилу.

Наиме, Кањизарес, голман "црвене фурије", посекао је стопало на стакло од "афтершејва", који му је испао приликом бријања у тренинг кампу Шпаније.

Дугогодишњи заменик легендарног Андонија Зубизарете припремао се да окуси први пут у животу сласт светског првенства као први голман репрезентације, међутим није му изгледа било суђено. Селектор Шпаније Хозе Антонио Камачо није имао другог избора него да у ватру баци 21-годишњег Икера Касиљаса.

Тужна прича Кањизареса ипак није последња на том "кобном" Првенству у Јапану и Јужној Кореји. Најискуснији играч Кине, Ли Минг пропустио је прво појављивање његове земље на "великој позорници" такође због повреде.

Браниоци титуле Французи, кренули су у одбрану трофеја без Робера Пиреса и Кристијана Карембеа. Пиресов изостанак итекако се осетио, јер је Француз играо можда и у животној форми пре повреде, што потврђује и признање за играча године у Енглеској.

Аргентинци су, попут Француза, разочарали на том првенству и такође нису успели да прођу групу, а томе је сигурно допринела и повреда Роберта Ајале.

Капитен "гаучоса" отпутовао је са екипом на Светско првенство, али је све три утакмице преседео на клупи, због повреде коју је задобио на загревању пред уводни дуел са Нигеријом.

Међутим, Ајала није први капитен Аргентине који је пропустио Светско првенство.

Наиме, стамени дефанзивац и капитен "гаучоса" Данијел Пасарела, водио је екипу до титуле светског првака 1978. године, али је осам година касније морао да преда капитенску траку саиграчима. Наравно, због повреде.

Тачније, не због повреде већ због болести, која је узроковала губитак телесне масе и која је тражила дуг период опоравка.

Пасарела је остао уз екипу у Мексику, и помогао у бирању новог капитена, мада то није био толико тежак задатак. Невероватни Дијего Марадона наследио је Пасарелу и водио је екипу до другог наслова светског првака.

Ипак, трагедија Пасареле није ништа у поређењу са трагедијом Алфреда ди Стефана.

Већина ових играча играла је на бар једном првенству света, али неки и нису. Звучи невероватно, али легендарни нападач није забележио нити један наступ на светским првенствима. Поготово када се узме у обзир да је наступао за три земље.

Сада већ далеке 1950. године, његова родна Аргентина није наступила на Првенству у Бразилу из политичких разлога. Четири године касније, није могао да игра за Аргентинце, јер је играо за другу земљу - Колумбију.

Након што је узео шпанско држављанство, Ди Стефано је помогао "црвеној фурији" да се квалификује на Првенство у Чилеу 1962. године, али је због повреде мишића пропустио завршни турнир.

Поново ћемо се вратити у Јапан и Јужну Кореју 2002. године. Још једна репрезентација имала је проблема са повредама играча, а то је Немачка.

Немачка је успела да дође до другог места на шампионату упркос изостанку Јенса Новотнија и Себастијана Дајслера.

Новотни, који је био један од кључних играча "панцера" у квалификацијама, повредио се у полуфиналу Лиге шампиона, док је Дајслер поломио ногу на пријатељској утакмици са Аустријом у мају исте године.

Новотни је ипак осетио шта је Светско првенство четири године касније, у Немачкој, али Дајслеру ни овај пут срећа није била наклоњена, јер је у марту 2006. године повредио колено.

Ако неко није имао среће, попут Дајслера, то је свакако нападач Француске Ђибрил Сисе.

Двадесет месеци након лома леве ноге, ужасног прелома док је игао за Ливерпул, Ђибрил Сисе је поломио и другу ногу.

Пред сам пут у Немачку, у последњој припремној утакмици против Кине, поломио је десну ногу.

Ако је за утеху фудбалеру Панатенаикоса, селектор Француске Рејмонд Доменек ће му највероватније пружити прилику да коначно заигра на првенству света. Надамо се да ће га овај пут повреде заобићи.

Позната је и она стара народна изрека-док једном не смркне, другом не сване. То се најбоље видело у Француској репрезентацији 1958. године. "Галски петлови" остали су без нападача Тадија Сисовског и Ренеа Блијара, обојица су се повредила пред Светско првенство у Шведској, што је отворило врата Џасту Фонтејну.

Фонтејн је стигао као замена за убојите нападаче, па нико није очекивао да ће баш тај играч постићи 13 голова, и бити најбољи стрелац турнира.

Дакле, док Бекам, Андерсон и Босингва размишљају о плановима за лето, неки други сањају о томе да ће управо они бити ти који ће попунити њихова места, и заблистати на највећем спортском догађају.