Нека Бог да среће да се врате дани

Иако је прошло 20 година, чини се као да је било јуче. Дарко Панчев се залеће, шутира лопту са беле тачке по сред гола, тресе мрежу и доноси трофеј тадашњег Купа шампиона Црвеној звезди. Највећи успех српског фудбала до данас није засењен, а како ствари стоје, неће скоро.

Нека се памти да је су у легенду "црвено-бели" ушли без пораза, а на путу до финала пред Звездом су поклекли Грасхоперс, Глазгов Ренџерс, Динамо из Дрездена и минхенски Бајерн. У финалу последња препрека, која је успешно превазиђена је француски шампион Олимпик из Марсеја.

Не сме ни да се заборави да је те сезоне, стрелац најважнијег гола у историји клуба, Дарко Панчев, био и најбољи стрелац Европе, освајач "златне копачке". Мора да се напомене да је то било последњи пут када је неки клуб са истока Европе освојио овај трофеј.

У најважнијем мечу и историји Црвене звезде тада су играли: Дика Стојановић, Рефик Шабанаџовић, Владимир Југовић, Миодраг Белодедић, Илија Најдоски, Роберт Просинечки, Синиша Михајловић, Дејан Савићевић, Дарко Панчев и Драгиша Бинић.

На клупи су били Милић, Јовановић, Момчиловић, Тошић и Лукић. Део ове генерације био је и сјајни Душко Радиновић, али због парних картона он није могао да наступи у финалу.

Тренер екипе био је Љупко Петровић, а огромна засулга за стварање ове моћне генерације иду тадашњем председнику Драгану Џајићи и генералном секретару Владимиру Цветковићу.

Данас, две деценије после Барија, остају само лепе успомене у суровој стварности нашег најтрофејнијег клуба. Ипак, "Делије" се и даље надају да би једног дана са својим клубом могли да дотакну звезде.

"Нека Бог да среће да се врате дани, славни дани наше прошлости, да и деца наша на Маракани, радују се светској титули", песма која често одзвања северном трибином. Надамо се да ће једног дана стихови ове навијачке песме постати стварност.