Читај ми!

Мундијал је отишао у вечност, дубоки наклон

Аргентина је трећи пут у историји освојила Светско првенство у фудбалу. Прво и за сада једино кад му није време. Прво и једино за сада освојио је Меси.

Мундијал је отишао у вечност, дубоки наклон Мундијал је отишао у вечност, дубоки наклон

Фудбалска књига "бесмртних" није обимна, али је 18. децембра 2022. године постала богатија за добро знано име и презиме – Лионел Меси. Освајањем Светског првенства, Аргентинац се уписао на, за сада, једној од последњих страница новеле вечних уметника фудбалске игре.

Највиша природна тачка Катара (Qurayn Abu al Bawl) износи 103 метара изнад нивоа мора, по свему судећи за омаленог "гаучоса" пут од Че Гевариног и његовог родног града до поменутог пешчаног брежуљка био је дуг пуних 36 година.

Штошта се Месију издешавало на путу до највишег светског фудбалског врха познатог као Мундијал. Свако индивидуално достигнуће постало је мање вредно у трену када је са капитенском траком Аргентине подигао Богињу.

Тада је био миран, а од тада па надаље нико од њега неће захтевати на терену нити један дриблинг, нити једно тачно додавање, а понајмање гол. Све ће добити додатну вредност, па чак ће и противницима причинити задовољство задивљујућим потезом, јер ће га начинити светски шампион Меси.

"Панта реи"

"Живот се не мења. Он пролази", записао је Милош Црњански у "Дневнику у Чарнојевићу". Са фудбалом чини се да је све супротно. Он пролази и мења се. Премда, још је поменути спорт најближи животу самом, што је најочитије приказано у претходним недељама, као и то да срж у оба појма остаје исти. Радост, љубав, челични нерви, славље и туговање зарад других, неретко и због сопствених заблуда и уверења.

Новембар је донео наглу промену, а безмало месец дана касније, у вечност је отишао још један Мундијал. На овогодишњем, јесењем такмичењу видели смо све оно што никада пре нисмо, и опет, ништа друго сем фудбала нисмо видели.

Наиме, некада су на територији Европе постојале четири фудбалске школе: енглеско, чешко, аустријско и мађарско учење. Како обично бива, мисионарење фудбалских апостола учинило је ширење знања, а јеванђелисти оличени у тренерима и фудбалерима сведочили су истину о деведесетоминутној игри у којој је данас скоро све промењено, а једино је темељ остао исти; гол, напад и чврста одбрана.

Дунавска школа фудбала у најкраћем је модификација формације 2-3-5 у којој се центарфор налази у истуренијој позицији на терену од остатка фудбалера. Играчи су онда правили кратке пасове, а игра је била базирана на индивидуалним вештинама, односно дриблинзима појединаца.

Стратегија и игра напредовале су под великим утицајем Џимија Хогана и Хуга Мејзла, пре свих држава у Аустрији, Чехословачкој и Мађарској, а репрезентације поменутих земаља су уз мање промене револуционарни фудбалски концепт доводиле до савршенства.

У Чехословачкој најплодоносније игре биле су изражене у другој деценији 20. века, Аустријанци су га довели до врхунца 1930-их, док су Мађари то учинили са Кочишом, Шандором и Пушкашом у тиму.

На фудбалске центре у бившој Југославији највећи утицај оствариле су школе фудбала где Дунав (не) протиче. Беч, Будимпешта и Праг. Поетски речено, Дунав се задржао понајвише тамо где нема свој ток – у Хрватској.

Репрезентација Хрватске направила је још један подвиг вредан блиставе фудбалске историје. Након вицешампионског тријумфа 2018, четири године касније стигли су до завршнице и нашли су се међу четири најбоље селекције света, заузевши треће место.

За разлику од Србије или пак других држава из ширег окружења које нису биле на смотри најбољих репрезентација света у Катару, Хрватска је учинила да се учење Луке Калитерне, Илеша Шпица и других фудбалских зналаца из далеке прошлости не заборави и да самим тим Дунавска школа и есенција фудбала из централне Европе не нестане.

Сем тога, нови подвизи, почевши од 1998. године па до данас, у фудбалском смислу стварају нови мит, јер у наредним деценијама љубитељи спорта у суседној нам Хрватској неће морати да упоређују резултате из примерице 1974. или 1990. године.

Чуда су могућа

Један од разлога зашто велики број људи прати спортска надметања су изненађења која се неретко виђају на великим такмичењима. Jедно од највећих "чуда" у дугој историји Мундијала направила је селекција Марока, поставши прва афричка репрезентација која је дошла до завршнице такмичења и заузела четврто место на овогодишњем Мундијалу.

Надале су се присталице и љубитељи селекције Србије месту Марока, а већина њих касније здушно је навијала и бодрила афричке аутсајдере с мишљу да је могла и Пиксијевим "орловима" да западне та позиција.

Навијачи репрезентације Србије надали су се отелотворењу некаквих мистичних моћи Драгана Стојковића Пиксија, ако не оно мистериозно, макар су прижељкивали реалистичне дриблинге на селекторској позицији.

До краја поштено, Пикси је српском фудбалу донео компас. И овај (не)успех може бити један од главних праваца за даљи пут "орлова" ка историјској невиђености на неком наредном такмичењу. Можда 2024. године на Европском првенству у Немачкој. До тада појединци ће вероватно схватити да један Пикси не чини тим, већ 11 и више њих, а не морају сви бити Пикси.

Абубакар светски првак Камеруна

Меси је освојио све што је пожелео, баш као и Винсент Абубакар. Меси се дочепао трофеја Копа Америке, а Абубакар титуле Афричког купа нација. Индивидуално и један и други били су најбољи стрелци поменутих континенталних такмичења.

Меси је 2022. године освојио Светско првенство у фудбалу, Абубакар такође. Обојица су дотакла врх, подразумева се не исти.

Винсент Абубакар је савладао Бразил, најтрофејнију репрезентацију на Мундијалу. У утакмици трећег кола Групе Г између Камеруна и Бразила, једини стрелац на мечу био је више пута поменути нападач "неукотивих лавова".

Постигао је гол у 92. минуту, стргао дрес у трку приликом прославе поготка упркос претходно зарађеном жутом картону у 81. минуту, вратио се након славља, поздравио се са судијом Исмаилом Елфатом, који му је показао други жути, односно црвени картон.

Абубакаров спори корак током изласка са терена био је пут којим се крећу светски прваци.

Видимо се у Америци, Мексику и Канади 

Мундијал у Катару 2022. године био је предмет расправе откако је арапска држава надмашила 2010. године Сједињене Америчке Државе у понуди за домаћинство првенства света.

Многи међународни спортски догађаји изазивали су разне моралне, политичке и друштвене расправе о кршењу људских права у земљама домаћинима, међутим, ако је судити на основу медијских извештаја ниједан организатор није био тако брутално нападнут као Катар.

Главна критика била је усредсређена на поступање државе са страним радницима, превасходно онима који су ангажовани на изградњи објеката за Светско првенство, а који су у Катар дошли као мигранти из држава окружења.

Упућени новинари и остали делатници јавне речи говорили су да страни радници у грађевинарству и угоститељству у Катару трпе лоше услове живота и рада, прековремене сатнице и ниске плате.

Оно што смо имали прилике да видимо путем телевизијских пријемника, организационо, архитектонски, али и фудбалски деловало је беспрекорно, иако су у тим погледима постајале сумње.

На 64 утакмице постигнута су 172 гола и нема сумње да је ово Светско првенство фудбалски било једно од најквалитетнијих до сада.

Наредни светски шампионат у фудбалу одиграће се 2026. године, земље домаћини биће Сједињене Америчке Државе, Мексико и Канада.

На основу виђених игара на Мундијалу 2022. године, не може се прецизно говорити о фудбалским филозофијама и стиловима игре репрезентација које су биле присутне на највећој смотри.

Може се једино говорити о томе колико фудбалера наступа у најјачим клубовима Европе и ко од њих је спреман да себе подреди екипи, жртвујући индивидуална достигнућа зарад тимског успеха. Јер, видели смо, фудбал је све сем једног поготка и једне одбране, једног клизећег старта, офсајда или дуплог паса, фудбал је једно чудо што се живот зове.

петак, 11. октобар 2024.
18° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи