Србија без финала Песме Евровизије – између јаке конкуренције и нејасног мита

Догодило се и то. Након што су се у првом полуфиналу од такмичења опростили представници Словеније и Хрватске, синоћ су без пласмана у финале остали представница Црне Горе и наш Стефан Здравковић Принц.

Не догађа се то први пут. Сличну ситуацију смо имали и у Малмеу 2013. када се ниједан представник из бивше Југославије није пласирао у финале, с тим што су се тада такмичили и представници Северне Македоније.

Ипак, не може се оспорити да је Принц синоћ евровизијској публици приказао сјајне вокалне способности, али је могуће да публика није у потпуности разумела наступ који је био заснован на миту о Орфеју и Еуридики.

Некада је, чини се, боље бити једноставан. Међутим, можда је боље имати и вишеслојан наступ, какав је имала, примера ради, Констракта пре три године.

Њен наступ је био привлачан чим га погледате, а ако се удубите, откривате разне слојеве и поруке које она шаље.

У чему смо сви погрешили

Свакако се не може оспорити да су и Србија и наше комшије послали сјајне вокале, али нешто је очигледно недостајало.

Овакав пласман требало би да буде порука свим домаћим и регионалним ауторима. Уколико желе да се такмиче на Песми Евровизије, потребно је да прате трендове на том такмичењу и да своја дела томе прилагоде, пошто ни у понуди овогодишње Песме за Евровизију није било много конкурентних песама.

Можда је и прошло време балканских балада, а ако се експериментише са наступом, тај експеримент би морао да буде добар и јасан публици на први поглед, пошто већина гледалаца такмичење прати само те вечери када се емитује на телевизији.

Дакле, неопходна је промена приступа, али и да жеља за учешћем на Песми Евровизије буде на високом нивоу и да се не гледа само као пука лична промоција.

Ако су песма и наступ на високом нивоу, на промоцији нема ни потребе радити. Сетимо се Финца Карије који је био надомак победе.

Шта су други понудили евровизијској публици

Ако посматрамо учеснике Песме Евровизије по блоковима, осим "екс-Ју" блока, сви други су нашли своје место у финалу.

Први пут од 2014. године су све нордијске земље у финалу, пошто су синоћ своје место обезбедиле представнице Данске и Финске, а другу годину заредом су и све три балтичке земље у завршници такмичења.

Синоћ се показало да се не треба ослањати на предвиђања кладионица, нарочито у полуфиналима када само публика гласа. Тако је, на пример, представник Аустралије био сигуран финалиста, док се пласман у финале није предвиђао представници Данске.

Својим наступом синоћ се нарочито истакао представник Аустрије Џеј Џеј, чији је глас контратенор, а сама његова појава на сцени у Базелу је несвакидашња.

Због тога не треба да нас изненађује што је међу фаворитима за победу.

Незапажено није прошла ни представница Финске, која је доминирала сценом док је изводила песму Ich komme и то толико да су на друштвеним мрежама прокоментарисали да синоћ нисмо гледали полуфинале Песме Евровизије већ концерт Ерике Викман.

Без икакве сумње, њена завршница на џиновском микрофону била је сјајан избор продуцената за крај такмичарског дела вечери, а биће и значајан део великог финала.

У финалу, које ћемо први пут после осам година гледати растерећеније јер нема нашег представника, чека нас спектакл, али и неизвесна завршница, пошто има неколико јаких кандидата за победнички трофеј.

Директан пренос пратите сутра од 21 час на РТС 1, РТС Свет, Радио Београду 1 и РТС Планети, а најзанимљивије детаље вечери читајте из часа у час на Интернет порталу РТС-а.