Читај ми!

Поводом 250 година од рођења Бетовена у Галерији РТС - Љубиша Јовановић са пријатељима

Обележавању 250 година од рођења Лудвига ван Бетовена Радио Београд 2 се прикључио и циклусом од четири концерта у Галерији РТС, Бетовен у галерији. На последњем, четвртом концерту наступиће наш истакнути флаутиста Љубиша Јовановић са својим музичким пријатељима: виолинистима Владимиром Кохом и Војином Алексићем, виолистом Немањом Адамовићем и виолончелисткињом Сандром Белић.

Поред Серенаде оп. 25 у Де-дуру за флауту, виолину и виолу, у оригиналу писане за овакав састав, на програму ће бити познате Бетовенове композиције транскрибоване за флауту у различитим камерним комбинацијама: Дуо бр. 3 у Бе-дуру WoO 27/3 за флауту и виолончело и Романса бр. 2 оп.50 у Eф-дуру за флауту и гудачки квартет.

Директан пренос концерта можете пратити на таласима Радио Bеограда 2 и на платформи РТС Планета у уторак, 29. децембра у 19 часова.

Љубиша Јовановић је флауту дипломирао и магистрирао на Факултету музичке уметности у Београду у класи професора Миодрага Азањца, а усавршавао се у класи професора Кристијана Лардеа у Паризу где је добио диплому Superieur de Concertiste 1983. године.

Након тога започео је и остварио дугогодишњу сарадњу са Орелом Николеом, једним од највећих музичара и флаутских педагога 20.века.

У досадашњој каријери одржао је више од 1.500 концерата, од тога готово 100 у Коларчевој задужбини.

Наступао је и наступа на најзначајнијим подијумима и фестивалима не само у Србији него и у бившој Југославији, као и у иностранству (гостовао је у Француској, Швајцарској, Кини, Италији, Аустрији, Немачкој, Русији, Румунији, Великој Британији, Алжиру, Финској, Данској, Шпанији, Украјини, Јужној Африци, Норвешкој, Луксембургу и Аргентини).

Јовановић је добитник многих значајних награда и признања: прва награда за интерпретацију на Интернационалној годишњој ревији композитора у Сремским Карловцима и Новом Саду 1992. и у Београду 1998. године, Златни Беочуг за уметничка достигнућа 1992. године.

Годишња награда Удружења музичких уметника Србије 1992. и 2018, награда Београдског фонда за културу за најбоље концерте у Београду 1987,1989, 1991. и 1992, Златна медаља поводом 75 година од настанка Београдске филхармоније 1998, Сребрна медаља Универзитета уметности за достигнућа у унапређењу наставе 2000, Награда Града Београда за 2008. и 2013, Светосавска награда за 2009. годину, Награда „Александар Павловић" Удружења композитора Србије за 2017, Повеља поводом 60 година Радио Београда 2 за дугогодишњу сарадњу и допринос радио-стваралштву у Србији 2018. и награда часописа Музика класика за најбољег извођача у Србији 2018. године.

Стални је члан Ансамбла за нову музику и триа Анима. Водио је мајсторске курсеве у Немачкој, Аргентини, Италији, Украјини, Норвешкој, Кини, Јужној Африци, Шпанији, Луксембургу, Шведској, Румунији, Хрватској, Црној Гори и Србији.

Љубиша Јовановић је наступао са неким од највећих флаутиста данашњице: Орелом Николеом, Иреном Графенауер, Емануелом Пајијем, Мишелом Дебостом, Кристијаном Лардеом, Гуо Лијангом Ханом, Јубин Кимом.

Његови снимци налазе се на више од 50 компакт-диск издања. До сада је премијерно извео више од 100 концертантних, солистичких и камерних композиција српских аутора.

Каријера Љубише Јовановића траје дуже од четири деценије и веома је богата и разграната. Радио је 25 година као соло флаутиста Београдске опере и балета (1978‒1988), Симфонијског оркестра Радио Телевизије Београд (1988‒1989) и Београдске филхармоније (1989‒2004).

На Факултету музичке уметности у Београду запослен је од 1994. године где сада има звање редовног професора флауте. Од 2002. до 2009. године био је продекан за уметничко-научни рад на ФМУ. Оснивач је и председник Професионалног ансамбла Камерата Сербика (2004).

Од 2010. године је уметнички руководилац и диригент ансамбла Лола Класик, а оснивач је и фестивала БУНТ који је покренуо 2013. године.

Љубиша Јовановић је уметник Haynes flutes, заједно са флаутистима као што су Џејмс Галвеј и Емануел Паји.
Уредник циклуса и преноса: Бојана Жижић 

петак, 26. април 2024.
18° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво