уторак, 27.09.2022, 13:59 -> 15:04
Аутор: проф. др Александар Кековић и др Бранислава Стоиљковић
štampajГалерија РТС, од 4. до 20. октобра 2022.
Међународна изложба СТАНОВАЊЕ - HOUSING 21
Међународна изложба савременог становања СТАНОВАЊЕ - HOUSING 21, у организацији Катедре за становање Грађевинско- архитектонског факултета у Нишу, Кластера урбаног планирања у оквиру маниефстације БИНА ове године се по четврти пут представља љубитељима стамбене архитектуре, овог пута у Галерији РТС. Као и претходних година, изложба прати савремене трендове и најновија достигнућа у области становања и приказује иновативна и инспиративна архитектонска и пројектантска решења која привлаче пажњу и подстичу на размишљање.
Изложба садржи 80 радова, тематски подељених у две целине. У посебном делу овогодишња изложба обрађује занимљиву и данас посебно актуелну тему - трансформације у становању. Овом темом скреће се пажња не само архитектонске, већ и шире јавности на значај који на одрживи развој има поновна употреба објеката. У оквиру ове теме приказано је 40 реализованих објеката из различитих крајева света, насталих током протеклих 10 година, као и 5 радова заснованих на научном и пројектантском истраживању трансформација у становању.
Други део изложбе представља избор савремених остварења стамбене архитектуре, насталих широм света од претходне изложбе HOUSING 19 до данас. У овом делу изложбе је приказано 3 5 стамбених објеката и пројеката.
Сви селектовани радови су праћени рецензијама које су написали чланови Међународног научно- уметничког одбора ове манифестације.
Поред главне, пред посетиоцима је и пратећа изложба - Изложба студентских радова из области становања, која приказује 1 6 радова студената Техничког универзитета у Грацу, Архитектонско- грађевинско- геодетског факултета у Бањалуци и Грађевинско- архитектонског факултета у Нишу, насталих у претходне две године. Радови приказани у оквиру овог дела изложбе недвосмислено потврђују да се кроз рад на курсевима о становању студенти заиста оспособљавају за примену теоријских знања и решавање пројектантских задатака из домена становања.Трансформације
Трансформације у становању ( и архитектури уопште) су једна од важних компоненти концепта одрживе градње и подразумевају поновно коришћење објеката након већих или мањих измена на њима. Поновно коришћење постојећих објеката, тако да они могу да живе још једну генерацију, данас је изазов, а у развијеним земљама и императив за пројектанте. У ситуацијама промене корисника, измењених потреба старих станара или када су постојећи објекти напуштени, адаптивна обнова може бити савршен начин да се старом објекту удахне нови живот, и то све уз очување ресурса и историјске вредности, уколико је има.
Без обзира да ли се ради о еколошким или економским разлозима, или жељи да се очува историјско наслеђе, трансформације могу понудити решења за неке од савремених проблема у становању. Врло често, рушење старог објекта није једини нити најбољи избор, а неретко се испоставља да је задржавање постојећег објекта, уз извесне адаптације и корекције, много боље решење. Значајна тема за одрживост градње су такође и будуће трансформације, односно пројектовање које има на уму могућност промене и допушта више слободе у будућности.
Трансформације подразумевају више различитих приступа - од потпуног очувања спољашњости објекта и промена само унутар омотача, до задржавања унутрашње организације и интервенција искључиво на фасадама; од обнављања порушених и оштећених зграда до реконструкција уз очување историјских вредности; од промена намене до доградње нових делова објекта; од суптилних измена до интервенција великих размера; оне се не ограничавају само на реновирање постојећих структура, већ подразумевају и рециклирање и поновну употребу материјала.
Последњих неколико деценија је посебно актуелна тема конверзије нестамбених у стамбене просторе; некадашње фабрике, складишта, пословни објекти, школе, па чак и водоторњеви, позоришта и цркве могу се видети пренамењени у објекте породичног и вишепородичног становања.
Бенефити трансформација у становању су бројни, од економских, преко еколошких, до социјалних и естетских.
Ради изградње нових стамбених објеката, нарочито ако су они планирани у оквиру већих комплекса, често се морају тражити локације које су удаљене од центра града, будући да је земљиште у граду обично заузето старим зградама или скупим некретнинама. Катастрофалне последице таквог неодговорног односа према земљишту могу се видети у примерима градова који се својим предграђима неконтролисано и неплански шире и распростиру на све већим површинама, што изазива штетне утицаје на животну средину, већу зависност од аутомобила, повећане трошкове инфраструктурног и комуналног опремања, друштвену изолацију итд. Са могућношћу интервенисања у већ постојећим градским срединама, трансформације представљају коректив за овакав вид неограниченог и непланског ширења урбаних подручја те могу допринети одрживом развоју наших градова.
Трансформације такође могу имати и значајне финансијске предности и уштеде.
Трансформисањем постојећег објекта одбијају се трошкови рушења, који често представљају значајан део буџета за изградњу. Поред тога, понекад у новим пројектима због ограничења буџета нису могући радикалнији приступи, док с друге стране, у постојећем објекту архитекта може да има више слободе јер већ постоји неки додатни простор, који иначе новим пројектом не би био предвиђен. Многе развијене земље света дају кредитне и пореске подстицаје инвеститорима који се баве адаптивном обновом, чиме се њихови трошкови изградње знатно умањују.
Познато је да је грађевинска индустрија велики загађивач животне средине и велики потрошач енергије. Трансформације које подразумевају очување појединих елемената зграде, као што су на пример конструктивни елементи, чији је животни век иначе много дужи од неких других елемената, имало би знатне еколошке бенефите и допринело концепту одрживе градње.
На глобалном нивоу, изградња нових стамбених капацитета не успева да задовољи потражњу за становима, нарочито оним који су намењени угроженим категоријама становништва. Трансформисањем напуштених и некоришћених објеката у стамбене, у великој мери се може решити проблем недостатка стамбеног простора.
Бројни примери конверзије објеката широм света у социјалне станове, станове за студенте или колективне центре, то и потврђују. Како би се подстакла ова пракса и поменуте мере биле спровођене у већем обиму, потребно је такође и да законодавац препозна њихов значај, уклони регулаторне препреке те прилагоди законски оквир планирању, пројектовању и изградњи кроз трансформације.
У срединама са историјском, архитектонском или културном вредношћу, које нису нужно и под заштитом, адаптивна ревитализација је начин очувања локалне историје и културе. Она омогућује обнову локалитета који би иначе били напуштени или срушени и обезбеђује везу између прошлости и будућности одређеног подручја, истовремено задовољавајући његове садашње потребе. Такви објекти су често веома атрактивни због своје оригиналности и историјске аутентичности. Ипак, треба напоменути да успешне трансформације подразумевају интервенције на објекту које могу бити препознатљиве као савремене, а не пуко понављање историјских мотива или стилова. Очување и поновна употреба историјских зграда има дугорочне користи за суседство и потпомаже креирање јаке локалне заједнице.
Креативни пројекти поновне употребе старих објеката могу бити кључни фактор за повећање интересовања будућих корисника, као и за повећање тржишне вредности станова.
На крају, трансформације у становању омогућују архитектама да створе јединствену и препознатљиву архитектуру, нове репере у граду и права ремек- дела. Реконструкција и адаптација старих објеката у савремене стамбене структуре представљају прави изазов за архитекте. Изврсни примери креативних пројеката и иновативних решења који су изложени у оквиру ове изложбе то и потврђују.
Коментари