Просвећени патриотизам Саве Текелије

У оквиру обележавања 250. годишњице рођења Саве Текелије, у "Текелијануму", у Будимпешти, у задужбини првог српског доктора права, добротвора, племића и ктитора, одржан међународни научни скуп под називом "Сава Текелија и његово доба у светлу савремене науке".

О Текелији као угледном правнику, његовом просветитељском патриотизму, учењу на Темишварском сабору, као и о његовом добротворном делу говорили су професори и историчари са Универзитета у Новом Саду, Београду, Темишвару. На скупу су говорили и научници Института за историју Мађарске академије наука, Српског института у Будимпешти и са Катедре за историју мађарске државе и права Универзитета Лоранд Етвеш из Будимпеште.

"Сава Текелија је заправо био веома контроверзна личност, са многим интересовањима и бурним животом. У контексту Хабзбуршке монархије имао је своје значајно место и створио је висок друштвени статус, који је потом искористио да своје имање поклони српском народу", рекао је покрајински секретар за културу и јавно информисање Милорад Ђурић приликом отварања скупа.

Ђурић је подсетио да је Текелија, ношен идејом просвећеног патриотизма, омогућио оснивање Матице српске и "Текелијанума", дајући добар пример свима који размишљају о томе како сачувати националне карактеристике, а бити и део света који нас окружује.

Сава Поповић Текелија је рођен 1761. године у Араду, у румунском делу Баната, а умро 1842. у Пешти. Основну школу завршио је у родном Араду, тадашњој Хабзбуршкој монархији, а након гимназије, завршене у Будиму, дипломирао је право на Универзитету у Пешти.

Као пријатељ и присталица Доситеја Обрадовића, Текелија је схватио да је образовање младих генерација покретач развоја српског друштва, па је одлучио да оснује задужбину. Био је то чувени "Текелијанум", основан 1838. године у Пешти, са циљем да школује сиромашне и најбоље српске ђаке и студенте из свих крајева где су живели Срби.

Сматра се да је, после настанка првог позоришта 1812. године, и Матице српске, 1826. године, "Текелијанум" трећа најважнија установа Срба у Угарској. У том здању је осим интерната за студенте, био је предвиђен и простор за Матицу српску, која је ту била смештена све до пресељења у Нови Сад 1864. године.

Матица српска је Саву Поповића Текелију 1826. године изабрала за почасног председника и на том месту је остао до смрти, 1842. године.