Србфест у Чикагу – више од фестивала, чувар српске традиције и идентитета

Србфест у Чикагу је од поподневног дружења временом израстао у највећу и најзначајнију манифестацију српског народа у Америци.

Ово дешавање организују парохијани Саборног храма Светог Васкрсења Христовог. Одбор фестивала од десетак чланова почиње припреме почетком године. Врхунска организација и рад дају неминовно и добар резултат.

“Тајна успеха - слога, српска слога, то је најбитнија ствар да би се ово могло организовати да успе“, каже Горан Давидовац, члан одбора Србфеста.

Србфест у Чикаго је уврштен у градски календар фестивала, заузима значајно место и из године у годину видан је већи прилив америчких грађана на оваквој манифестацији.

Такође, тренд преласка Американаца на православље и њихово покрштавање у оквиру Српске православне цркве и других православних јурисдикција у Сјединим Америчким Државама пролази кроз највећи талас у новој историји.

“Хиљаде и хиљаде Американаца свакодневно прелазе у нашу православну веру и то је оно што је нарочито важно, битно за нас јер упознавајући наше обичаје, нашу традицију, историју, они упознају начин нашега живота, спољашњу форму. Али када упознају нашу веру онда тако упознају нашу душу и онда се тако зближавамо и постајемо једно у Христу. Мислим да је то оно што је најважније”, каже протојереј Добривоје Милуновић.

Легендарни Фића Застава 750 Фиат 6 данас у САД има статус праве егзотике и колекционерски је драгуљ. Породица Катанић, пореклом из Мрчејеваца, која сада живи овде, допремила га је пре непуна два месеца. На Србфесту био је изузетна атракција.

“Људи су одушевљени за његове године, како добро изгледа, многи замоле да седну, да се сликају, и онда... старији деци причају како је то био ауто са којим се ишло и на море породично, па се стављао кров горе, галерија, стављале су се торбе, путовало се на море, на летовање”, каже Мишо Катанић, гост фестивала.

Као највећа и најважнија манифестација српске дијаспоре, Србфест је одавно превазишао оквире обичне забаве, јер игра важну улогу у очувању националног индентитета, помажући млађим генерацијама да одрже везу са својим коренима, обичајима, језиком и вером.

“Србфест је почео као полудневни пикник. И у задњих 35 година сваке године се трудимо да буде и већи, да дуже траје и да имамо више да понудимо свима који дођу на Србфест“, каже Јелена Стојаковић, копредседница Одбора фестивала.

Први Србфест је одржан пре 35 година. Од 1991. до данас расте из године у годину. Овогодишњи је био 34. године, а 1995. није одржан. Отказан је у знак солидарности са нашим народом јер се те године и тог викенда догодила акција „Олуја“.