Писма из заробљеништва - зашто је сећање данас одговорност

Писана у немачком официрском логору Офлаг VI C у Оснабрику, она сведоче о стварности заробљеништва, нади и снажној вези са породицом током Другог светског рата. Између 1941. и 1945. године у овом логору било је заточено 6500 хиљада официра југословенске војске, међу којима и изузетно велики број официра јеврејске вероисповести.

Писма и дописнице писане су у складу са строгим правилима ратне заробљеничке поште. Кратке су, формалне и подвргнуте цензури управо зато су њихове поруке толико снажне.

У једној дописници Јован Фишер пише: „Здрав сам и надам се да сте сви добро. Немојте бринути за мене."

Реченица која мање говори о стварном стању аутора, а много више о његовој жељи да заштити породицу од бриге.

У другом писму стоји: „Ваша писма ми дају снагу. Сваки поздрав од куће ми много значи."

А нада у повратак провејава кроз речи: „Време споро пролази, али се надам скором виђењу."

Ове кратке поруке представљају гласове хиљада људи и управо су оне деценијама касније постале повод за сусрет који је на посебан начин повезао прошлост и садашњост.

Почетком децембра 2025. године, историчар др Жељко Драгић састао се са израелском амбасадорком у Србији, Авивит Бар-Илан, како би јој представио свој истраживачки рад. Реч је о књизи посвећеној искључиво јеврејским официрима југословенске краљевске војске, у оквиру које је до сада идентификовано 648 имена.

Током разговора уследио је неочекиван и дубоко емотиван тренутак: амбасадорка Бар-Илан открила је да је и њен деда био ратни заробљеник у логору Офлаг VI C у Оснабрику. Са видљивим емоцијама показала је кутију са оригиналним писмима, дописницама и документима из породичне архиве. У том тренутку историја је престала да буде предмет истраживања и постала лична, проживљена стварност.

Она је том приликом истакла: „Ови документи нас подсећају да иза сваког досијеа стоји човек а иза сваког човека породица."

Нагласила је и да је овакво истраживање данас од изузетне важности, посебно у светлу пораста антисемитизма. Познавање историје, како је истакла, ствара одговорност према садашњости.

Други сусрет, одржан y фебруарy 2026. године, продубио је сарадњу. Драгић је том приликом говорио о истраживачком путовању у Чикаго, где данас живе бројни потомци бивших ратних заробљеника из Оснабрика и где се и даље чувају писма, фотографије и лични документи. Амбасадорка Бар-Илан потврдила је важност тог пројекта и предала додатну грађу из породичне архиве ради научне обраде.

„Моји корени су у Србији. Моји баба и деда и отац су родом из Панчева. Они су преживели Холокауст. То што сам овде амбасадорка Израела је више од мисије и мој задатак је да будем глас преживелих и да чувам сећање на њих."

Писма Јована Фишера и документи из породице Фишер представљају симбол једне до сада недовољно истражене странице европске историје. Она показују да сећање није апстрактно, већ лично и да је историјско знање кључно у борби против антисемитизма, искључивања и заборава. Слушајући гласове из прошлости, постаје јасно зашто је сећање данас одговорност.

Сви заинтересовани потомци могу се директно јавити др Жељку Драгићу на број 065 619 14 16 или на email:  zeljkoshalom@aol.com