Књига Драгомира Бонџића "Руски емигранти професори Београдског универзитета"

Књига историчара Драгомира Бонџића "Руски емигранти професори Београдског универзитета" објављена је недавно у заједничком издању Архипелага и Института за савремену историју из Београда у едицији Време и прича.

Књига историчара Руски емигранти професори Београдског универзитета је историографска студија о руским емигрантима који су после Октобарске револуције постали професори Београдског универзитета.

Напуштајући Русију и одлазећи у емиграцију због нових власти, после Октобарске револуције и грађанског рата у Русији, руски емигранти, међу којима се налазе и многобројни врхунски интелектуалци из различитих области, насељавају европске земље, међу њима и Краљевину Југославију. Неки од тих емиграната постаће неки од најпознатијих професора Београдског универзитета на коме ће предавати годинама и деценијама.

Први део књиге је историографска студија о Београдском универзитету до 1918. године, потом о доласку руских емиграната и о њиховој улози у развоју Београдског универзитета између два светска рата. Аутор се бави судбином руских емиграната професора Београдског универзитета у Другом светском рату, као и у годинама и деценијама после Другог светског рата. Неки од њих ће у новим политичким околностима бити принуђени да напусте Београдски универзитет или чак да напусте тадашњу Југославију и оду даље на Запад.

Други део књиге Руски емигранти професори Београдског универзитета су биографски портрети руских емиграната професора Београдског универзитета (Филозофски факултет, Правни факултет, Технички факултет, Богословски факултет, Пољопривредно-шумарски факултет, Медицински факултет, Фармацеутски факултет, као и Филозофски факултет у Скопљу и Правни факултет у Суботици који су у то време били у саставу Београдског универзитета).

Књига Драгомира Бонџића Руски емигранти професори Београдског универзитета је јединствена књига о недовољно истраженој теми. У овој књизи добијамо важну реконструкцију једног драматичног времена пуног преврата и емиграната, реконструкцију једне интелектуалне историје и реконструкцију историје једне земље.

"У књизи је приказан је долазак руских емиграната на Београдски универзитет и начин ангажовања на појединим факултетима и потом је детаљно и аналитички представљена бројност и структура руских емиграната наставника и помоћног наставног особља на Београдском универзитету у целом периоду од доласка првих емиграната 1919. до пензионисања и одласка са животне сцене последњих представника млађих емиграната крајем 20. века. У три посебне целине детаљно је анализиран и представљен научни, стручни и друштвени, политички и културни живот руских емиграната наставника Универзитета у периоду Краљевине Југославије, затим њихов живот и рад и страдање током Другог светског рата, а на крају живот и рад у социјалистичком периоду, научни допринос и биолошко осипање током друге половине 20. века", каже Драгомир Бонџић у предговору књиге.

Аутор књигу започиње мотом преузетим из Романа о Лондону Милоша Црњанског: „...А сиромашни, стари, космати, руски професори, напунише, у туђини, књигама, катедре и универзитете, као некад Грци, кад је Константинопољ пао...“

 Драгомир Бонџић (Крушевац, 1973) је научни саветник у Институту за савремену историју. Бави се историјом Југославије и Србије у 20. веку, а посебно развојем науке, просвете и културе, историјом Београдског универзитета, односом државе и интелектуалне елите, међународним научним везама у време Хладног рата, школовањем студената из несврстаних земаља у Југославији и нуклеарном политиком Југославије.

Објавио је осам монографија, међу којима су: Београдски универзитет 1944–1952, Универзитет у социјализму: високо школство у Србији 1950–1960, Мисао без пасоша. Међународна сарадња Београдског универзитета 1945–1960. и Између амбиција и илузија. Нуклеарна политика Југославије 1945–1990.

 

среда, 13. новембар 2024.
4° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње