Први Србин у САД

Давне 1815. године на обали мора око Филаделфије, повео се разговор између младог српског морнара и локалног полицајца. Морнар је био слепи путник, пецарош и цртач карата на броду Делавер, који је пристигао из Европе, а полицијац је био чувар америчке луке од илегалних досељеника.

– Ко си ти, младићу?

– Ја сам пецарош!

– Како ти је име?

– Ђорђе пецарош, фишмен!

– О, ти си Џорџ Фишер?

Изговоривши једину реч коју је знао на енглеском, Ђорђе Шагић, дошљак из Немачке, записан је у америчку полицијску бележницу као Џорџ Фишер.

Било је Срба на америчком континенту и пре Ђорђа Шагића. Извесни Јован Мишковић је давне 1740. стигао у Калифорнију бродом и ту провео пуних пет година. Потом је дошао и Вуле Јелић са породицом, из Боке Которске. Међутим, Ђорђе Шагић или Ђорђе Рибар или Џорџ Фишер у Имиграционом бироу САД званично је регистрован као први Србин, који је званично први ступио ногом на тло Америке.

Навршило се 150 година од смрти првог Србима у САД. Ђорђе Шагић или Џорџ Фишер је сахрањен 1873. године је у Сан Франциску уз државне почасти и у уз присуству представника Америке, Грчке, Русије и Србије. Ушао је у историју САД као амерички официр, новинар, плантажер, судија за вешање, али и као амерички масон, грчки конзул, руски православац, као оснивач српске колоније и Српске цркве у Калифорнији.

"Ро­ђен је у Аус­троугар­ској, 30. апри­ла 1795. у породици до­се­ље­ни­ка из Срби­је, који су у околину Будимпеште до­шли у та­ла­су Ве­ли­ке се­обе Срба под при­тис­ком Ту­ра­ка. Наиме, Ша­ги­ће­ва фа­ми­ли­ја се из Србије доселила у дре­вни град Ше­кеш­фехер­вар, ме­сто кру­ни­са­ња ма­ђар­ских кра­ље­ва. Срби су овај град на­зи­ва­ли Сто­ни Бе­о­град. На­кон смрти оца, Ђор­ђе до­ла­зи у Срем­ске Кар­лов­це, цен­тар Српске пра­во­сла­вне цркве, где по­ха­ђа ги­мна­зи­ју и сти­че кла­си­чно обра­зо­ва­ње. Намера породице Шагић је била да се Ђорђе школује за свештеника. Учио је у Сремским Карловцима веронауку, не­мач­ки, грчки и ла­тин­ски, што му је ка­сни­је до­бро до­шло у Аме­ри­ци. Са оса­мна­ест го­ди­на Ђор­ђе Ша­гић на­пуш­та шко­лу и пре­лази у Срби­ју 1813. го­ди­не, где се прик­љу­чу­је вожду Карађорђу и уста­ни­ци­ма у бор­би про­тив Ту­ра­ка. Учес­тво­вао је са протама Томом и Петром у биткама за од­бра­ну Бе­о­гра­да", описује Александар Славковић животни пут младог Шагића у роману Досељеник.

После пропасти Првог српског устанка Шагић бежи у Аус­три­ју и ради на дунавским лађама као трговац. Укрцао се као откупљеник у Хам­бур­гу на брод Делавер за Америку. Са брода бежи да не би био продат као роб и постаје регистровани досељеник.

Радио у Филаделфији и Њу Орлеансу као трговац. Женидбом постаје власник плантаже памука и фабрике џинса. Тражио је злато по Калифорнији и Мексику, чији је био држављанин. Именован је1830. за директора луке Галвестон и за секретара града Сан Фелипе. Био је (1835) вла­сник штам­па­ри­је, књи­жа­ре и уре­дник листа Мерцурио дел Пуерто де Матаморос. Прелази у Њу Орлеансу и ради као генерални комесар и секретар експедиције за Тампико.

Од 1840. године Шагић је члан градског одбора Хјустона, у коме данас има музејску поставку. Године1843. постаје мајор у милицији Тексаса. Учествовао у борбама и преговорима за независност Тексаса и Мексика од 1846. до 1848. године. Био је генерал у Мексику и официр у Тексасу.

У потрази за авантурама и бољим животом одлази 1849. у Калифорнију и потом 1851. у Панаму. Враћа се у Сан Франциско и постаје се­кре­тар Зем­љишне ко­ми­си­је за Калифорнију. За време његовог рада у овој комисији, до 1856. године, решено је око 800 случајева деобе преко 12 милиона јутара земље. Био је и су­ди­ја за вешање и изрицао оштре казне необузданим каубојима, ранчерима и коњокрадицама – описује га писац Владисав Бајац у својој књизи Бекство од биографије.

Ђорђе Шагић је први Србин који је добио америчко држављанство. Био је извештач у Америчком грађанском рату, од 12. априла 1861. до 26. априла 1865. године. Историчар Џон Ливингстон је Ђорђа Шагића означио као пионира авантуристичке прозе у САД. Написао је Мемоаре и Ливингстон га је уврстио међу 200 најугледнијих Американаца. У библиотеци Тексашког државног универзитета у Хјустону налази се свежањ докумената на којима је исписано „Успомене Џорџа Фишера”. Књиге говоре о историји Тексаса и његовом развоју, садрже и податке о лику и улози Џорџа Фишера.

"Шагић није заборављао своје порекло. Када су Срби почели да 1864. године подижу прву цркву у Џексону, придружио се и помогао да оснују малу ко­ло­ни­ју српских до­се­ље­ни­ка у Калифорнији. Заједница је окуп­ља­ла Србе и Далматинце и назвала се Сла­во­ни­анс. Ђорђе је уједно био те године истакнути члан Грчко-рус­ко-сла­вон­ске пра­во­сла­вне исто­чне цркве као до­бро­твор­ног друш­тво у коме су Срби чи­ни­ли ве­ћи­ну. Сарадник је Севастијана Дабовића, мисионара Руске цркве и оснивача Српске цркве у Америци. Постао је први пре­дсе­дник Рус­ког и пан­сла­вен­ског до­бро­твор­ног друш­тва осно­ва­ног у Сан Фран­цис­ку 1857. го­ди­не и члан Друштва пра­во­сла­ва­ца", сведочи Александар Славковић, професор из Питсбурга.

Као члан Браства слободних зидара са америчким именом Џоржд Шагић је био оснивач четири масонске ложе. У Мексику је 1825. године основао прву масонску ложу. Другу ложу слободних зидара формнирао је у Панами, а трећу ложу у Калифорнији. У лето 1848. године је са чином старешине Слободних зидара Тексаса путовао у Вашингтон.

Први Србин у САД користио је за живота различита имена и презимена – Ђорђе Шагић, Ђорђе Рибар, Џорџ Фишер, Георге Јорге, Георгије Шагиц, Меркурио Шагић. За себе је причао да је по рођењу Србин, по духу Мексиканац, по карактеру Тексашанин, а по држаљанству Американац. Знао је и користио српски, мађарски, немачки, грчки, енглески, шпански, португалски, француски, италијански, латински, руски, пољски, чешки, словачки, моравски и хрватски језик.

"Шагић се женио четири пута. Његови потомци имају различита презимена. Најпознатији су Џек Малете, његова деца Елис, Кејт и Томас Малете из Џексона, и Лари Малете, лекар из Хјустона. Као и Џон Фишер из Вашингтона и Џеф Канингхам из Остина", каже Владислав Бајац.

Захваљујући новинарима и медијима из Београда потомак првог српског досељеника Лари Малете, лекар из Хјустона у потпуности је упознат са пореклом свог прадеде и са историјом Србије и српског народа.

"Поносам сам на свог предеду Ђорђа и на његов српски народ", рекао нам је једном приликом лекар Лари Малете из Хјустона.