Петковићи спасавају село

Читав пројекат је остварен захваљујући помоћи општине Лопаре, Савјета министара БиХ и града Тузле. Све је то Радо Петковић спојио и објединио за заједнички, виши интерес који не познаје ни веру, ни партију.

"Одлазио сам на ноге свима који су могли да помогну, почев од Министарства за избјеглице и расељена лица у Сарајеву, преко челника општине Тузла. Јесте, на почетку су ме сви гледали мало чудно, шта све то треба човјеку који у Швајцарској има све. Али, успио сам да свима предочим своју идеју и сви су је безрезервно прихватили, па им зато још једном захваљујем. Тако сам и успио да спојим, за многе неспојиво: и Лопаре, и град Тузлу и Савјет министара БиХ. Али, доказао сам да је тако нешто могуће и желио бих да и многи други крену мојим стопама", поручује Петковић.

Уз помоћ Општине Лопаре, сељана и породице Петковић прво су очишћени стари одводни канали и направљени нови. Сеоски пут дуг 1,5 километар је насут са 800 кубика туцаника, па ризле и потом је све пресвучено асфлатом. Тада му је један незадовољан сељанин рекао да неки Срби не трпе промене на боље.

Урађен је и пут до сеоског гробља и паркинг. У пут до гробља, дуг 1,1 километар уграђено је 1.200 кубика туцаника. На путевима су урађени потпорни зидови. Изграђена је нисконапонска струјна мрежа и на новим бетонским бандерама постављена јавна расвета. Сви ови радови вредели су више од 100.000 евра.

Када је село осветљено, један мрзовољан сељак је Раду Петковићу пребацио што је то урадио. Радо му се само горко насмешио, разочаран. Када је схватио да полако губи подршку својих комшија из села, Радо Петковић је сам и својим средствима изградио капелу и православни крст на сеоском гробљу.

И тада је било незадовољних људи. Своју духовност и православну веру Радо Петковић је посветио бољитку свог села и народа на Мајевици планини. Лично је помагао монахе из манастира Рожај.

Учествовао је у организовању донаторске вечери у хотелу "Хелвеција" у Лопарама, на којој је сакупљено 60.000 марака за помоћ монасима и за реновирање манастира Рожањ. Опет су неки сељани имали примедбе на ово доброчинство. Радо Петковић на овакву злобу није реаговао. Отишао је корак даље у свом приближавању Богу.

Захваљујући др Раду Савићу, начелнику општине Лопаре, село Коњиковићи је напокон добило и путне табле са именом овог насеља.

"Да нам није помогао др Радо Савић, начелник општине Лопаре, који је братски прискочио у помоћ и са нама заједно радио, моје село Коњиковићи би било пусто. Хвала господину начелнику до неба", задовољан је Радо Петковић.  

Општина Лопаре је препознала његов труд и доброту и господина Рада Петковића одликовала је Бронзаном медаљом.        

Са Радом Савићем, начелником Општине, ког хвали као изузетно одважног човека, приврженог завичају и посвећеног развоју комуне и мајевичких села, Радо Петковић је у малој цркви у Мачковцу поручио израду породичне фреске од шест квадрата површине. Каже да је то била његова обавеза према Српској православној цркви, у чијим храмовима је више пута био кум.   

"Уписан сам у Цркви као вјерник и добротвор. Испунио са тиме себе, уздигао своју душу, али и оставио у православљу траг, који се послије мене не може избрисати", каже Радо.

Сазнали смо да је за поправку старе куће и других објеката, за изградњу нових објеката, изградњу водовода и одвода, подизање воћњака, у свом домаћинству у Коњиковићима породица Петковић уложила својих 200.000 евра.

Уз то Петковићи су хуманитарно помогли Дом здравља и Дјечији вртић у Лопарама, монахе и манастир Рожањ, али и учествовали на свим добротворним активностима добрих људи и организација.

"Сва села на Мајевици, па и моје, имају лијепу перспективу. У њима могу да се отворе погони за производњу воћа и поврћа, да се уреде плацеви за викендице. Производња би задржала сељане да не напуштају своја огњишта, а викендице би привукле људе из градова да се досељавају на Мајевицу. Наша села не би опустјела и пропадала", размишља гласно Петковић, који је на свом имању засадио 500 стабала разног воћа.

Каже да његова породица не може да поједе сво воће које роди, али је Петковићу важно да га има, да доказује да је Мајевица плодна и да има будућност.

"Мајевица је наша греда живота. Она је наш темељ и наш ослонац за борбу за живот на њеним брдима и долинама. Ја желим да свима нама овдје буде боље. Мени није жао да својим залагањем принесем своју жртву за нашу заједничку будућност", поручио нам је златар у пуној старачкој швајцарској пензији и добротвор Радо Петковић.

Репортера Жељкa Божића и мене, Петковићи су испратили под светлима уличне расвета са лепим вестима:

"Нама за Божић дјеца долазе из Базела. Наша кућа пуна је радости и среће!".