Награде "Српских недељних новина" из Мађарске уручене Александру Чотрићу и Љубинки Перинац Станков

Присутне у свечаној сали задужбине Саве Текелије, у име организатора - редакције „Српских недељних новина“, поздравио је др Драган Јаковљевић, главни и одговорни уредник овог гласила. Међу бројном публиком, коју су већим делом чинили ученици Српске гимназије „Никола Тесла“ и њихови домски васпитачи, присутни су били и Вера Пејић Сутор, председница Самоуправе Срба у Мађарској, Ивана Кунц, први саветник у Амбасади Републике Србије у Будимпешти, о. Зоран Остојић пештански парох, Пера Ластић, директор Српског института и многи други.

Др Драган Јаковљевић је истакао да је приликом установљавања признања која носе имена Теодора Павловића и Милована Видаковића, циљ уредништва био вишеструки: пре свега, да укаже на потребу и значај неговања културе сећања на наше знамените личности, а такође и да награђивањем подстакне на даљи рад ствараоце који су заслужили да ова признања добију.

Чланови жирија за доделу ових награда били су чланови уредништва СНН-а, иначе познати и признати ствараоци: професор и књижевник Драгомир Дујмов, књижевни критичар и новинар Славица Зељковић, дечја песникиња, педагог и новинар Драгана Меселџија и професор универзитета и новинар др Драган Јаковљевић.

Награде су, у име жирија, добитницима уручили Драгана Меселџија и Драгомир Дујмов.

Александар Чотрић је, приликом преузимања награде за публицистику и новинарство „Теодор Павловић“, рекао да га је вест о добијању овог признања веома обрадовала, јер је то пре свега значило да ће поново видети Пешту у којој, због ситуације са пандемијом, није био пуне четири године.

"Из више разлога сам срећан због овог вредног и значајног признања које ми је додељено: прво, јер га додељују „Српске недељне новине“ које имају тако дугу традицију и значај не само за Србе у Мађарској, него за целокупан српски корпус; због угледа чланова жирија; због имена претходних добитника, а посебно због имена Теодора Павловића, који је изузетно значајна личност за културу нашег народа, као и зато што је радио на зближавању и повезивању Срба и Мађара. Више него поносан сам због свега тога и могу да кажем да ми је ово можда и најдража награда, од свих које сам до сада добио", рекао је Чотрић приликом преузимања признања.

Љубинка Перинац Станков, која је добила награду за књижевност „Милован Видаковић“, обратила се присутнима следећим речима:

"Заиста ми је велика част и веома сам срећна што смо се окупили у име зачетника модерног српског романа као књижевног правца, Милована Видаковића. Ако споменем да се његово име везује за Будимпешту, али и за Темишвар и да то сеже више од два и по векао уназад, могу да се надам да ће и идућих година бити спомињан овде, у овој сали која је симбол наше заједничке историје, јер нас све везује и Сава Текелија. Познато је да је Видаковић учио школу, а био и учитељ у Темишвару, тако да је добро што се мешамо, посећујемо, дружимо. Мени је у Будимпешти увек лепо са оваквим људима, чији рад ценим и волим", рекла је, поред осталог, Љубинка Перинац Станков.

Разговор са добитницима признања водила је Драгана Меселџија. Публика је имала прилику да сазна више детаља о њиховом стваралаштву, почецима писања, као и о инспирацији и темама које су најзаступљеније у њиховим делима.

Љубинка Перинац Станков каже да за своје текстове инспирацију проналази свуда око себе, у свакодневном животу, а она је само пренесе на папир. Како сама каже, навикла је да хода наоштрених чула, спремна да примети свет око себе и ствари које се за друге људе подразумевају и поред којих равнодушно пролазе.

"Живот се дешава око нас и у нама. Ја примећујем те танке резове и рекла бих, режисерски их видим. Али, то не значи да се све оно о чему пишем дешава баш мени. За наш недељник у Темишвару сваког петка пишем колумне. Има их духовитих, носталгичних, социјалних... Све зависи и од мог стања док пишем, али и од онога што се дешава око мене. Понекад ми буде инспирација и нешто што неко исприча. Чак и виц, или телефонски разговор који води дете у трамвају", рекла је наша гошћа и, на наше питање, споменула да се сећа да је њена прва песма Кад су земљом ходали диносауруси, објављена 1986, у часопису Књижевни живот.

С обзиром на то да је Перинац Станков из Румуније, причала је свом дугогодишњем раду на уређивању информативног листа, а сада и књижевног часописа, о српској заједници која је добро организована, као и томе како се негује књижевна реч у Румунији и колико јој се пажње придаје.

Обоје добитника су у сегментима читали одломке из својих дела, па смо тако од Љубинке чули причу «Кауч», док је Чотрић, пре него што је прочитао неколико својих афоризама, на молбу модератора упознао присутне са историјатом настанка ове кратке књижевне форме. Говорио је о свом раду на антологијама и прикупљању материјала широм дијаспоре, као и о томе колико воли да чита «Српске недељне новине», које веома цени и за које каже да су озбиљне и значајне, због тема које обухватају и обрађују.

На самом крају, др Драган Јаковљевић је на сцену позвао неколико полазника Школе креативног писања и комуникације која делује у оквиру „Српских недељних новина“, па су овом приликом сертификати о завршеној едукацији првог нивоа уручени Тамари Матић Цвејанов, Дорис Нехез, Дуњи Дукић, а накнадно ће бити уручени и Невени Богићевић, као и Тии Малогајски које су биле оправдано одсутне.

Др Јаковљевић је нагласио да су чланови уредништва листа, који воде овај вид едукације, изузетно задовољни интересовањем полазника и редовним одржавањем часова, тако да већ има планова за поновно окупљање, наредне јесени.