Одржана промоција књиге "Мика" у Цириху

У библиотеци Песталоци Хардау у Цириху, 18.марта је одржана промоција штампаног издања књиге „Мика“ ауторке Јелене Ангеловски. У представљењу књиге учешће су узеле Јеленине колегинице, Марија Гаћиновић, Романа Радовић и Јелена Тодоровић Лазић. Штампано издање романа „Мика“ је изашло крајем прошле године, док се у наредне две недеље очекује и аудио издање ове књиге.

Роман је написан на позив Владиславе Војновић, уреднице едиције "Азбучни ред” Службеног гласника. Циљ ауторке је био да напише књигу о деци са којом се сваког дана среће, односно о деци која одрастају у иностранству. Идеја је била да књигу напише из угла једног дечака који је паметан, али не и досадан. Мирослав Антић, Мика, је један необичан дечак, који се сусреће са истим проблемом као и сви његови сународници који дођу да живе у Швајцарску - са учењем ћирилице. Али овај Мика има нешто што друга деца немају, има свог замишљеног пријатеља писца, правог Мику Антића који му долази у мисли увек када је у тешкој ситуацији и када не зна шта је исправно.

Књига „Мика“ има изузетно атрактиван изглед, јер је пуна слика талентованог илустратора, Луке Тилингера, који је илустровао целу едицију „Азбучни ред“. Ауторка је током промоције прочитала два одломка из књиге и на тај начин упознала присутне шта могу да очекују од романа.

Роман је писан на специфичан начин, тако да редослед слова азбуке заправо диктира његову композицију.

„Жанровски ово је роман о одрастању, писан из перспективе једног дванаестогодишњака, скоро па тинејџера и свим изазовима овог периода у животу који је довољно компликован и без приче о две земље, језика, културе. Јелена Ангеловски тако проширује тематско подручје књижевности за децу и младе на српском језику, пишући о одрастању једног дечака у туђини, ван земље порекла. Учење азбуке постаје Микина својеврсна супермоћ, јер он зна нешто што његови другари из разреда не знају, и тако освешћује да бити различит није ништа лоше. По детаљима описаним у роману непогрешиво се зна да се радња одвија баш у швајцарској школи. Као дечаков духовни водич кроз изазове одрастања појављује се песник који је боље од других разумео године када више ниси дете, а ниси ни одрасла особа, Мирослав Мика Антић. Ово је такође роман и о родитељству и о томе какви су то нови изазови најкомпликованијег задатка на свету, али и о личним кризама одраслих. Роман може да се чита као нека врста духовног водича наших људи у дијаспори", наводи Јелена Тодоровић Лазић.

Ликови у роману нису описани на традиционалан начин како се то увек очекује, али знамо неке друге информације о њима, као на пример коју музику слушају, које филмове гледају, а још важније шта су слушали и гледали када су били деца. На овај начин популарна култура постаје један важан подтекст књиге. Наставница Марија Гаћиновић, која је водила програм промоције, питала је ауторку да ли је желела да напише омаж онога што јој је важно или је по среди скривена просветитељска намера да се модерним будућим читаоцима представи скривени лексикон популарне културе која ће их припремити да буду образовани читаоци. Ауторка каже да је желела да избегне дидактичку ноту романа, али је јасно подвукла да спада у генерацију родитеља који су слушали Партибрејкерсе, док су њени родитељи гледали чувени мјузикл „Коса“.

Аудио издање књиге је представила Јеленина колегиница, наставница Романа Радовић и напоменула да се излазак истог очекује за две недеље. Романа наглашава да је аудио издање резултат сарадње са Олгом Бухолц из Цириха која има издавачку кућу „Аудиоманија“.

„Циљ је био помоћи деци која се још увек не сналазе добро са ћирилицом да прочитају роман, а и да промовишемо аудио књиге као важан облик комуникације са младим читаоцима", истиче Романа Радовић.

Иако аудио књига не представља замену за штампано издање, у Швајцарској је то понекад једини пут да књига на српском језику дође до ученика - слушањем. У аудио издању, роман „Мика“ чита његова ауторка лично. Књига „Мика“ је изашла крајем прошле године и добила је веома важну награду Змајевих дечијих игара – награда „Раде Обреновић“, а ушла је и у ужи избор за награду „Душан Радовић“, коју додељује Библиотека града Београда за најбоље дело за децу и младе у прошлој години.

„Данашња промоција у Цириху била је узбудљив и, рекла бих, дирљив почетак романа „Мика“ у граду у којем је и написан. Бројна и разнолика публика, истинска подршка свих присутних, пажљиво и стручно читање колегиница које су о књизи говориле, све је то за мене била велика част и радост, те се уздам да ће штампано и аудио издање књиге „Мика“ оправдати поверење", закључује ауторка Јелена Ангеловски.

Промоцији је присуствовало око четрдесет љубитеља књижевности, од чега око двадесеторо деце, као и представник Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, Ђорђе Алексић и конзул Републике Србије у Швајцарској, Предраг Мандић. Након одржане промоције, испред библиотеке је одржан аперо за званице.

 Биографија Јелене Ангеловски

Јелена Ангеловски је рођена и одрасла у Панчеву, граду у којем је део свог живота провео и Мирослав Мика Антић. У Београду је завршила Филолошки факултет на Катедри за српску књижевност, где 2009. године магистрира на тему „Модели приповедања у тетралогији Утопија Павла Угринова”, а потом и докторира 2014. године дисертацијом „Прозни опус Александра Тишме”. На почетку своје каријере радила је као библиотекарка у Градској библиотеци Панчево. Након тога започиње свој рад са децом у основној школи „Јован Јовановић Змај” у Панчеву, а паралелно је била ангажована и у Регионалном центру за таленте „Михајло Пупун”.

Објавила је две заједничке књиге у групи за Креативно писање Центра за стваралаштво младих: „Задаци из марљивости (2000) и „Дневник 2000” (2001). Такође је учествовала у приређивању „Сабраних песама Душана Вукајловића”. Уређивала је неколико година и Зборник поезије и прозе „Рукописи”, младих са простора бивше Југославије. Учествовала је и у изради три уџбеника за српски језик у издању „Едуке” из Београда и писала поговор за зборник „Рестарт: панорама нове поезије у Србији”. Поред тога објављивала је многобројне есеје, критике и приказе у књижевним часописима у Србији.

Након дванаест година у просвети, на позив Министарства просвете Републике Србије, добија инострани ангажман као наставница у Швајцарској. Тада се са супругом и троје деце сели у Цирих, где и даље живи. У међувремену покреће јутјуб канал на којем емитује видео снимке који су намењени деци у матици и дијаспори и развоју њиховог говора и љубави према писању и читању. Своја исељеничка искуства бележи на блогу „Штеловање главе”, а крајем прошле године излази њен први роман за децу и младе „Мика” за који је добила награду „Раде Обреновић” Међународног центра књижевности за децу Змајеве дечје игре. Као наставница у Српској школи у Швајцарској, Јелена и даље својим ђацима пружа шансу да приступе учењу српског језика и историје на један модеран и атрактиван начин. Њен првенац „Мика” је ту да помогне.

уторак, 16. април 2024.
26° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво