Балканско женско посело на амстердамским каналима

"Ја сам Оливера Вукашиновић. Живим у Амстердаму са својом породицом већ 5 година. О нашим авантурама у исељеништву пишем блог Поход на ветрењаче. Најактивнија сам на Инстаграму (ова мрежа ми је донела у живот и две дивне жене-Ему Капичић и Марину Биљак.)

Пре неколико година смо се одважиле да се јавније експонирамо на Инстаграму и тако су нам се путеви укрстили. Данас су иза нас небројана заједничка путовања, изласци, дечији рођендани и породична дружења. Чак се и мужеви друже без нас. Невероватно је да помислимо да ничега од тога не би било да нека од нас није писала овој другој у инбокс. И да она није одговорила.

Ове суботе, 11. марта 2023. окупиле смо наше балканско женско село на амстердамским каналима. Прославиле смо женску иницијативу и тежњу за повезивањем. У овој екипи су се пронашле бар једна колегиница, мама, учитељица или уметница, комшиница и будућа пријатељица које деле слична искуства и интересовања.

Знамо колико је изазовно организовати се, покренути и урадити нешто за себе. Посебно у новој и непознатој средини. Нисмо све екстравертне на исти начин, те смо ставиле женама на располагање своје блогове групе за предузетнице профиле и мрежу познанаства. На дружење су дошле маме, баке, девојке, жене с нашег простора којима је Холандија дом.

Поносне смо што смо окупиле и студенткиње од двадесетак година и даме од 60 и 70. Имигранткиње које су се у Холандију доселиле прошле године, али и оне са исељеничким стажем од преко 30 година. Жене које се разумеју и осећају нашим језиком, пореклом из Хрватске, Македоније, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Србије. Све су дошле из својих градова, од Ајндховена, Ротердама и Хага, преко Утрехта, Боша и многих других.

С надом да нам је овај сусрет био први у низу и да њиме отворимо свакодневне дане подршке и повезивања наших жена. Женска фешта је почела!

Било је дивно срести се, видети уживо нека добро позната лица, нека која смо до сада само знале преко друштвених мрежа, али и нека потпуно нова. Догађај је превазишао сва наша очекивања. Било је прелепо осетити нашу женску енергију, осмехе, раздраганост и веселу грају на нашем језику. Највише нас радује да су жене пожелеле да се опет окупимо. То нам даје ветар у леђа.

Бескрајно смо захвалне на поверењу, подршци и препознавању. Дубоко смо дирнуте спремношћу и расположеношћу жена да дођу и да један дан посвете упознавању и дружењу са другим женама. Осетиле смо се делом једне посебне заједнице и схватиле да у свим исељеничким изазовима нисмо саме."