Културна баштина коју чувају пиротски ћилими

О књизи су поред ауторке говорили проф. др Зорица Томић, културолог, Угљеша Станимировић, визуелни уметник, Растко Ницић, члан Извршног одбора UniCredit Банке Србија, Ивана Мисирлић, уредница, и Марина Цветковић, музејски саветник у Етнографском музеју.

Да је за културу важна подршка заједнице показује и чињеница да је издавање ове књиге подржало Министарство културе и информисања Републике Србије, а спонзорисала UniCredit Банка, као један од видова оснаживања напретка заједнице, али и као резултат дугогодишње пословне сарадње и која је један од лидера на тржишту када је реч о друштвено одговорном деловању.

Марина Цветковић је у Етнографском музеју задужена за колекцију пиротских ћилима:

„Пиротско ћилимарство је важан сегмент нашег културног наслеђа и због своје естетике и због технике како је израђен. Он представља једну тему којом су се кроз историју заиста бавили многи стручњаци и која је била инспирација многим уметницима. Милица је много труда уложила да сакупи неке нове податке, да пружи потпуно другачији, растерећен приступ и направила је богато илустровану монографију приступачну ширем кругу људи што ће допринети и широј популаризацији нашег културног наслеђа."

Зорица Томић је на почетку захвалила Милици на позиву да учествује у писању предговора и на улози рецензента, Лагуни која је пристала на Милицину идеју и на прилици да се промоција одржи у, по мишљењу Томићеве, једној од најдивнијих институција културе у Србији, Етнографском музеју:

„Милица је имала личне разлоге да крене на пут овог трагања које је лично, емоционално, симболичко и врло озбиљно филозофски утемељено. Имала сам прилике да видим различите пиротске ћилиме али сам одушевљена начином на који је то Милица презентовала. Она је на импозантан начин представила један аспект наше културне баштине. Док сам истраживала, сазнала сам да постоји покушај израде такозваног математичког модела, неке врсте формуле за пиротски ћилим, што би требало да добије форму алгоритма. Ако математичари у томе успеју па то ће бити као да су открили један аспект нашег културног ДНК."

Угљеша Станимировић је колекционар, визуелни уметник чијом заслугом је књига обогаћена бројним фотографијама ћилима у савременом ентеријеру. Он је на промоцији истакао да га радује што се у друштву рецепција ћилима мења:

„Мислим да друштво препознаје ћилим као нешто важно. Он налази своје место у ентеријеру. Млади људи из креативне индустрије виде у њему неке естетске принципе које разумеју као важне и релевантне. Волео бих да похвалим објављивање ове књиге, јер она комуницира са широм публиком а не само са кругом истомишљеника и то ми се допада."

Милица Живадиновић је на крају промоције захвалила многобројним људима и институцијама које су јој помогле у истраживању о ћилимима за које се заинтересовала пре десетак година: „У периоду када сам стварала накит спонтано се десило да су из мене излазиле неке геометријске форме, асиметричне, које су ми биле изненађујуће а које су ми све више подсећале на пиротски ћилим и тако је кренула једна авантура а свако истраживање је и једна велика детективска прича. Та магија ћилима ме је носила на најневероватнија могућа места. Одлазила сам често у Пирот. Тамо сам и срела дивну госпођу Злату Гавриловић којој је посвећена ова књига и која ме је много задужила и пренела ми своје знање".

Истраживањем је Милица сакупила велику грађу и пожелела да је подели са другима:

„Тражила сам један нови, савремени израз, забавнији начин како бих заголица машту и неке публике која се можда никада није занимала за пиротски ћилим. Драго ми је што је књига нашла своје читаоце."

Као специјални гости, промоцију је улепшао мешовити хор Певачког друштва „Преображење" при Храму Преображења Господњег на Пашином брду у Београду под диригентском палицом маестра Братислава Прокића, који је и оснивач хора.