Попис Срба у САД крајем 2020. прилика да ојачамо свој статус

У САД је најављен нови попис становништва за крај 2020. године. Приликом пописа пре две деценије у овој савезној држави регистовано је више од 350.000 америчких Срба. Потом је 2010. године пописано само 176.666 грађана који "говоре српски језик у породици". Срби страхују да ће их након новог пописа крајем ове године, у америчком регистру бити још мање.

Да ли је то знак да Срби нестају у САД? Зашто америчких Срба нема више? Како се уосталом Срби изјашњавају ? Шта је најбитније за америчке Србе? На ова питања одговара Бранко Терзић, бивши Реганов министар за енерегетику и потом саветник других америчких председника.

Први Срби који су регостровани као досељеници и житељи САД уписани су пре два века. Од тада до данас догодила су се три масовна досељавања нашег народа, али како каже Бранко Терзић, бивши Бушов министар за енергетику и кум принца Александра Карађорђевића, који живи у Вашингтону „нико не зна тачно колико Срба живи у САД".

"Одговор на ваша питања је врло сложен, јер ми у Америци имамо најмање три генерације Срба са различитим статусима", рекао је кратко на почетку разговора господин Терзић и објаснио историјат америчких Срба.

"Прву генерацију масовних досељеника с почетка прошлог века, чинио је срспски народ из Лике, Кордуна, Далмације, Книна и Славоније. Ти људи су се највише пописивали по свом завичају. Многи од њих су изродили децу, имају унуке и сви они су као држављани САД постали Американци.

Такав је случај са 50 чланова породице моје жене. Они, међутим, нису заборавили да су Срби и православци јер су подигли око педесет цркава СПЦ, створили више десетина српских организација и слали добровољце на Солунски фронт", признаје Бранко Терзић.

Другу генерацију досељеника пристиглих после ослобођења од фашизма 1945. године чинили су људи из Србије, Црне Горе и некадашње Краљевине Југославије, па су се у пописима изјашњавали више као Југословени, а мање као Срби. Већина њих били су ратни заробљеници и логораши, а и следбеници четничких војвода Момчила Ђујића, Павла Ђуришића, Драже Михаиловића и југословенског краља Петра Другог Карађорђевића, који је умро у Денверу, Колорадо.

"И њихова деца и унуци, рођени овде су постали Американци. Одлазе у српску цркву и подржавају српски народ, нарочито у време распада СФРЈ и рата у Југославији", каже Терзић, који потиче од ове друге генерације америчких Срба.

Рођен је 1947. године у Немачкој, где су као емигранти живели његови родитељи отац Душан и мајка Оливера. Уселили су се у САД 1950. године. Бранко Терзић је завршио Државни универзитет Висконсин и 1972. стекао диплому из области науке о енергији. Усавршавао се из инжењеринга на универзитетима Маркет и Вичита. Био је капетан Националне добровољачке гарде и командант батерије 57. бригаде. Од 1969. до 1971. године био је процењивач кадрова у компанији "Америкен апрејзинг асосиејтс". Године 1972. радио је у компанији "Висконсин електрик пауер". Отворио је властиту фирму "Терзић и Мејер", која је давала савете општини Милвоки о вредностима инжењеринга. Бавио се и пословима издаваштва у фирми "Ц. А. Тарнер јутилити рипортс".

Као члан Републиканске странке 1976. кандидовао се за сенатора државе Висконсин, али му није пошло за руком да победи. Био је сарадник председника Роналда Регана. Стручњак за енергију из Милвокија, ког је председник Џорџ Буш старији довео у Вашингтон и поставио за руководиоца Федералног оделења за енергетику САД. У фирми у фирму "Yаnкее", био је 1995. председник Управног одбора и делегат САД за енергетску индустрију у Транс-атлантском пословном дијалогу.

Био је сарадник Светске банке, америчких министарстава и Беле куће, предавач менаџмента на чувеном Јејлу, аналитичар УСАИД, Програма партнерства и европског Института за развој и управљање електричном струјом.

Године 1988. "Милвоки магазин" сврстао је Бранка Терзића у најзанимљивије људе у региону. Директор је у вашингтонској фирми „Deloitte and Touche", задужен за југоисток Европе. Коаутор је књиге „Светска криза после рата у Ираку". Данас има своју нову фирму.

"Трећа генерација досељеника стигла је у САД после ратова у бившој Југославији. Асимилација странаца, па и Срба у САД чини своје, па се Срби губе у пописима. Већина њених припадника се изјашњавају као Срби, иду у православну цркву, али губе српски језик, јер држава Србија овде нема своје школе. Такво школе са бесплатним наставом матерњег језика имају немци, Пољаци, Енглези, али Срби немају, па се лагано губе и нестају у САД", каже Терзић.

Неки од новопридошлих Срба у страху да не буду кажњени, јер су следили српске вође Милошевића и Караџића, одричу се српства, својих имена и презимена и представљају као Југословени.

"У мојој породици сви смо Срби, сви смо чланови СПЦ и парохије Свети Лука у Вашингтону. Нико, међутим, не зна колико Срба има у Вашинготну. Само нагађамо. Црква окупља око стотину породица, а за Божић у православном храму буде и више од 700 Срба придошлих са свих страна око главном града САД", одоговара је Бранко Терзић.

Српске организације, Српска народна одрбана, Српски национални савез, Српска православна црква, некада Српски конгрес уједињења, данас Теслина научна фондација тврде да је нови попис Срба у САД прилика да се у великом броју представимо као српски народа, да тиме ојачамо наш утицај на америчку власт, али и на наше отаџбинске земље, пре свега, на матицу Србију.

Нелогично је, на пример, да српски народ, који је на Балкану много бројнији од хрватског, буде много мањи у САД. У Америци, према попису из 2010. званично има 434.425 Хрвата, дакле скоро 2,5 пута више него Срба, што делује у најмању руку чудно. Бројнији од америчких Срба су, веровали или не, и Словенци (179.806) и Албанци (182.423). Зато су наше организације повеле кампању за попис под слоганом "Не заборавите да сте Срби!" 

Бранко Терзић као искусан политичар и бивши члан америчке администрације размишља мало другачије о попису америчких Срба и каже:

"Сам број наших људи у САД није толико битан, јер америчка политика не придаје важност бројности неког народа или етничке групе. У САД је битније какву организацију тај народ или етничка група имају да их заступа у америчкој политици и друштву. Ми Срби имамо слабе организације и слаб утицај на америчку политику, за разлику, на пример, од Арменаца или Албанаца. Потребно је да изађемо на попис становништва, али је још потребније да ојачамо наше организације и да имамо своје представнике у америчкој власти", категоричан је Бранко Терзић.

Наш саговорник је знаменит амерички Србин. Увршћен је у лексиконе „Ко је ко у свету", „Ко је ко у америчкој политици" и „Ко је ко међу будућим лидерима у Америци". Кум његове деце је престолонаследник Александар Други Карађорђевић. Именован је за првог престолонаследниковог ађутанта и директора Канцеларије ЊКВ принца Александра Карађорђевића у САД.

У знак признања за тридесетогодишњу службу у краљевској кући, престолонаследник Александар га одликовао Великим крстом Витешког реда Св. Михаила.

"Моја породица и ја најмање два пута годишње одлазимо у Србију. Зимус смо били у Београду на слави код кума престолонаследника Александра. Планирам да наредне јесени поново посетим Србију", рекао нам је на растанку господин Бранко Терзић.