Торонто: Самостална изложба Озренка Мркића

Озренко Мркић, академски сликар из Сарајева, последњих 25 година живи и ради у Торонту, Канади. Учествовао је на многим групним изложбама у Европи и Северној Америци, а до сада је приредио 20 самосталних изложби.

Две године је живео у Београду, постао члан УЛУС-а (Удружење ликовних уметника Србије), излагао у Новом Саду, Чачку, Сремској Митровици и Београду. На Арт салону "150 година Канаде" у Културном центру Новог Сада, у септембру 2017. могли су се видети и радови Озренка Мркића.

Захваљујући балканској тврдоглавости и, наравно, љубави према уметности издржао је све изазове "уметничког живота" на Западу и наставио да свакодневно слика са несмањеном енергијом.

Изложба у Галерији српске националне академије је прилика да, по први пут, покаже велики број нових радова насталих последњих годину дана.

Како је самоћа велика "окупација" уметницима, али и инспирација, на ту тему смо разговарали са Озренком Мркићем, пре отварања изложбе у Канади.

Шта је за вас самоћа?

"То је када суботом, око подне, на Qуеене Стреет-у у Торонту, препуном људи, немаш с ким да попијеш кафу."

Да ли волите да сте сами?

"Понекад волим да сам сам...Да се мало средим и саберем."

У ком периоду живота сте били највише сами?

"Онда кад сам остао без домовине, без дома, далеко од породице и пријатеља...И наравно, без тла под ногама."

Да ли Вам је самоћа инспирација?

"Није ми инспирација, напротив - мени је гужва инспирација, то се види на већини мојих слика, али сам навикао да сам сам док сликам. Боље се концентришем на рад, детаље... а и слушам музику коју сам изаберем."

Шта можете да нам кажете на тему: депресија и самоћа?

"Ја не бих повезивао депресију и самоћу, иако се депресивни људи често осамљују. Ни у чему не треба претеривати. Друштво, фрка, људи су наше природно окружење и треба уживати у комуникацији и размени енергије са другим људима. "

Да ли за себе можете да кажете да сте изузетан познавалац самоће?

"Признајем, нисмо странци, самоћа и ја. Једино што своје тренутке самоће увек испуњавам књигама, музиком и радом тако да се самоћа обавезно претвори у посебан, угодан облик дружења."

Фото: Приватна архива Озренка Мркића