Свети Сава - покољењима на дар

Један од најпросвећенијих умова српске цркве и културе епископ Николај Велимировић вели да народ који заборавља светле духове своје прошлости брзо ће нестати са лица земље, а наследиће га онај народ који пред очима стално има живу галерију својих великана. Њима се диви у напредовању и крепи у страдању своме, посебно сада, када славимо осам векова од добијања аутокефалије СПЦ.

Дужни смо да се присетимо личности која је овековечила свој архипастирски, просветни, дипломатски и културни рад, како би у српску историју уписао историјске токове свога времена.

Учитељ Настасије Чимпојеу помиње народно предање који истиче да је Свети Сава био ктитор клисурских манастира Базјаша, Златице и Кусића.

Описујући личност Савину, историчари који покушавају да напишу биографију те славне личности српске средњовековне историје, могу се с правом уплашити при помисли на широк спектар Савиних делатности.

Сава је обављао, између осталог, низ дипломатских мисија у име свога брата, краља Стефана Првовенчаног, те је 1220. године, тачно пре 800 година, по јакој бури и ветру, прелазио Дунав, не марећи за свој живот, како би угарског краља Андраша Другог, умолио да не напада Србију.

На место где је крочио, на тло северно од Дунава и где је изговорио чувене речи плаховитом Дунаву, „баш зјаш", утемељио се српски манастир Базјаш, који ће постати пример ктиторске делатности свим племићким и деспотским родовима српске средњовековне историје у Банату.