недеља, 05.01.2020, 19:00 -> 19:29
Аутор: РТС
Граничари бечке монархије чувари српства
Издавачка кућа "Прометеј" из Новог Сада објавила је књигу „Срби у Аустрији" професоркe Светланe Матић из Беча и др Марка Лопушине из Београда.
"Ово је прва књига која детаљно описује живот српског народа у аустријској држави од пре пет векова до данас. У њој су приказани први српски досељници, граничари који су бранили бечко царство, црквени достојници који су се изборили за привилегије српском народу, радници на привременом раду, који су пристигли пре пола века и савременици који живе и раде у Аустрији", каже издавач Зоран Колунџија из Новог Сада.
Аутори Матић и Лопушина на књизи су радили две године. Разговарали су са стотину људи и исписали причу о најзнаменитијим личностима српског порекла. Прва личност од њих је племић Павле Бакић, за кога тврде да је међу Србима први посећивао Бечки двор.
"Аустрија је деценијама упориште исељеног српског народа, а Беч политички, верски, привредни и културни центар Срба у читавом расејању. Наша књига је стога водич кроз српску Аустрију и њену престоницу, уједно и споменик српским патриотама који су градили и граде нашу заједницу у овој земљи", каже др Марко Лопушина.
Професорка Светлана Матић подсећа да су Срби у бечку монархију у време Хабсбурга, стигли као чувари граница њихове државе од најезде Турака и других непријатеља, а постали су чувари српства.
"Бранећи бечку царевину, Срби су прво изборили привилегије да постоје као народ и да добију политичка права, а потом да формирају своје институције. У Бечу су издате прве српске новине и књиге, створена је генерација врсних интелектуалаца и уметника од Вука Караџића, преко Паје Јовановића до Бранка Радичевића и Мила Дора. Пре педесет година, када су се досељавали масовно као радници на привременом раду, почели су да дају свој пуни допринос економском развоју Аустрије", каже проф. Матић.
Аустријски Срби никада нису заборавили свој завичај и матицу, којој су слали хуманитарну помоћ или је представљали у аустријском парламенту. У књизи су, на пример, Милун Николић, Драгана Мирковић, Зоран Калабић и Драган Матић, представљени као велики хуманитарци, а Милан Јанковић (Филип Цептер), као најуспешнији Србин у читавој дијаспори у свету бизниса, који је своју каријеру започео у у Бечу, а наставио у Линцу.
После поглавља о друштевном организовању српске заједнице, о њеним патриотским и културним активностима, аутори завршавају књигу причама о будућности Срба у Аустрију, али и у матици, коју граде млади школарци и студенти.
"У Бечу су, на пример, некад на школовању били Доситеј и Вук, Њагош и Јова Змај, многи наши професори и академици. Овде су живели књаз Милош Обреновић, краљ Милан Обреновић и краљ Александар Карађорђевић, као и потомци краља Николе Петровића. Краљевина Србија је слала две хиљаде младих да се школују у Аустрији. Данас се српски студенти, њих 2.132, школују да постану угледни научници, професори, уметници, а можда и државници", тврди Лопушина.
Како нам је рекла професорка Светлана Матић пројекат књиге "Срби у Аустрији" подржали су: МСП Републике Србије, Управа за сасрадњу са дијаспором и Србима у региону, Амбасада Републике Србије у Аустрији и многе српске организације и појединци.
"Та подршка нам пуно значи. Она је симбол наше заједничке жеље да сви успешни Срби из Аустрије буду окупљени на једном месту и приказани у нашој књизи", рекла нам је професорка Светлана Матић.
У плану је да књига "Срби у Аустрији" буде представљена у Амбасади Републике Србије у Бечу и многобројим српским клубовима и удружењима у Аустрији.
Аутори већ имају понуду за објављивање ове књиге на немачком језику у Аустрији.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар