Свечано обележен 70. рођендан Матице исељеника и Срба у региону

У великој сали Матице исељеника и Срба у региону у Београду, 24. децембра, одржана је Свечана академија поводом 70 година постојања и рада ове јединствене институције. Основана је давне 1949. године ради збрињавања и успостављање веза и сарадње са избеглим српским народом од ратних страдања у Европи и зле судбине избеглиштва широм света.

"Држава је и тада, а и данас бринула о нашем народу у иностранству, да не заборави отаџбину, а и да отаџбина не заборави Србе у расејању. За седам деценија рада на овој истој адреси у Нушићевој улици број 4 изведено је више хиљада манифестација. А у поседње три године изведено је више од 400 великих научних, културних и образовних програма. Матица је чинила све да увек будемо заједно и да се осећамо као једно национално биће", нагласио је Миодраг Мића Јакшић, председник Матице.

Академији су присуствовали Александар Гајовић, државни секретар у Министарству културе и информисања, Милош Јанковић, помоћник министра за рад, запоошљавање, борачка и социјална питања, Бранкица Јанковић, повереник за родну равноправност, Андреја Савић, председник Савеза пензионера Србије, Млађен Цицовић, директор Представништва Републике Српске у Београду, многи гости из расејања и Србије.

"Матица исељеника и Срба у региону је својим радом заслужила нашу подршку и помоћ у својим активностима", истакао је Александар Гајовић, који је у име државе честитао Матици 70 рођендан и велики јубилеј.

Саветник др Марко Лопушина је рекао да је Матица у својој историји прешла пут од хуманитарне организације за збрињавање ратних избеглица и исељеника, преко заједничке сарадње на развоју културне баштине и помоћи исељеног народа завичају током рата у СФРЈ до данас сигурне куће за све Србе света. Председници Матице, између осталих, били су, први Коча Јончић од 1951. до 1963. године, потом Богдан Кнежевић, Брана Црнчевић, Радован Калабић, Јелена Киш и данас је Миодраг Мића Јакшић.

У Уметничком програму учествовали су етно група "На извору", која је извела неколико старих српских песама и сликар Душко Милошевић са својом изложбом акварела.

На свечаној академији поводом 70 година Матице исељеника и Срба у региону, уручена су признања на годишњем нивоу. Повељу Матице исељеника и Срба у региону за достигнућа у патротском, друштвеном и културном раду уручене су Мирославу Млинару из Аустралије, Зорану Богдановићу из Кине, Ивану Стоилковићу из Македоније и др Дејану Илићу из Немачке.
Ово високо признање уручио им је Миодраг Јакшић, председник Матице, који је рекао да везе и сарадњу матице и расејања граде управо овакви људи, велики прегаоци и ствараоци, који у сваком тренутку мисле на свој српски народ и своју отаџбину.

"Када смо пре две деценије основали Удружење Срба у Кини било нас је једва три стотине. Радили смо пуно наочувању националног идентитета, на развоју нашег језика и културе, основали смо прву Допунску српску школу у Азији и данас има око 12.000 наших људи у Кини", рекао је Зоран Богдановић

"Ми у Македонији смо народ који има задатак да чува српску ватру, да се не угази, али и да се не разгори, па да у њој изгоримао. Успевамо да очувамо нашу српску заједницу и развијемо сарадњу са матицом Србијом", нагласио је Иван Стоилковић, посланик у македонском парламенту.

Професор Дејан Илић, велики научник, проналазач, творац микро батерија и добитник Оскара за унапређење филмске камере, истакао је да Матица доприноси да се сви Срби света осећају као код куће.

"Срећан сам кад добијем признање у матици, јер то значи да отаџбина мисли на мене. Наш следећи задатак је да младе исељене људе држимо стално у вези са матицом и са њиховим знањем доприносимо развоју Србије", казао је др Илић.

Књижевну награду "Растко Петровић" за 2019. годину добили су: Иво Мунћан, песник из Темишвара за животно дело, Илија Шаула, пеник из САД за роман "Мидар", Горан Врачар из Источног Сарајева за збирку песама "Исповест лудака" и Силвана Оташевић из Мајамија за дечији роман "Олимпијски сан". Награде је добитницима уручила књижевница Гордана Влајић, председница жирија.

Ову награду Матица додељује од 1996. године у три категорије. Ове године први пут су награђени аутори дела за децу и омладину.

Годишњу Повељу Матице исељеника и Срба у региону за достигнућа у области информисања добили су недељник "Наша реч", који издаје Савез Срба у Румунији и електронски портал "Штајерске новице", српске Штајерске заједнице из Словеније. Повељу су примили главни урендици Љубинка Перинац Станков из Темишвара и Раде Бакрачевић из Марибора.

"Ми смо мала заједница, али велики медиј, јер имамо преко 22 и по милиона посета. То је рекорд за Гиниса. То је знак да добро радимо и да ћемо још боље радити. Хвала Матици на подршци и сарадњу, јер само заједно можемо да будемо сложнији и јачи - рекао је Раде Бакрачевић, председник српске Штајерске заједнице из Марибора, који је са потпредседником Здравком Мајсторовићем дошао у Београд на ову прославу.

Посебне Захвалнице Матице добили су заслужни појединци: Зорица Сара Мирић, докторка из Норвешке, Ђуро Плавшић, активиста из Немачке, Гордана Петковић Лаковић, уредник листа "Слово", Рајко Радојевић историчар и Жарко Брестовац, сви из Канаде.

Захвалнице су припале и установама и редакцијама: Управи за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Србије, Представништву Републике Српске у Србији, Општини Инђија, Сателитском тв програму РТС-а, емисији "Вечерас заједно" Радио Београда, Телевизији Студио Б, порталу "Трчање за културом" и Винарији "Вилимоновић".