Шумадинци у бечком архиву пронашли оригинална документа о Павлу Бакићу

Оно што вековима није успела држава Србија, ни све установе културе и науке, од историчара до академика, учинило је четворо Шумадинаца, који живе и раде у Словенији и Аустрији: Радован Б. Милић, Никола Станић, Драган Стајић и Бобан Радовић - током једномесечног рада у државном архиву у Бечу пронашли су 20 оригиналних докумената о Павлу Бакићу, са неколико десетина страна.

"Сва документа ћу донети првих дана после Нове године и поклонити Удружењу „Павле Бакић", у складу са недавним договором са председником Удружења Драганом Тодоровићем", рекао је Радован Б. Милић, публициста, рођени Аранђеловчанин, који деценијама живи и ради у Словенији и Аустрији.

"Огроман је ово успех, значајан не само за нас Шумадинце, већ и целокупну српску историју. Имали смо у рукама фасцикле из прве половине 16. века, са оригиналним документима о Павлу Бакићу, последњем српском деспоту, од којих неке нико до сада није прегледао", рекао је Радован Б. Милић.

Удружење „Павле Бакић" је послало Захвалнице свим члановима јединственог истраживачког тима: Радовану Б. Милићу, Николи Станићу, Драгану Стајићу, Бобану Радовићу и Снежани Михаиловић, који су с великим ентузијазмом и жељом да пронађу документа у којима се помиње Павле Бакић, данима прелиставали хиљаде листова исписаних на латинском језику пре скоро пет стотина година. Због великог дела које су учинили њихова имена ће у аналима Удружења „Павле Бакић" бити исписана златним словима.

Велику помоћ истраживачки тим је имао од Снежане Михаиловић, стручног преводиоца за немачко-српски језик, захваљујући којој је обављана комплетна коресподенција између истраживачког тима, које је предводио Радован Б. Милић, и Државног архива у Бечу. За сваки сегмент архивске грађе било је потребно посебно одобрење, које је строго усторојено руководство бечког архива давало на основу претходно написаног захтева, детаљно образложеног и утемељеног на прецизно дефинисаним правилима једне од најзначајних и најстаријих установа у Бечу.

Сваки документ чланови истраживачког тима су педантно означили према регистарским бројевима предмета, фасцикли и докумената које су пронашли. 

У Државном архиву у Бечу Радован Б. Милић је боравио свакодневно, у другој половини новембра и почетком децембра, а остали чланови истраживачког тима су наизменично радили са Милићем. 

Ни мало лак посао архивског истраживања захтевао је максималну концентрацију, ради проналажења имена Павла Бакића у документима које је потписивао цар Фердинанд, али и другој документацији представника краљевске власти у првој половини 16. века.

Кад у првим данима 2020. године Радован Б. Милић буде донео копије свих докумената које су пронашли чланови тима, које је Милић окупио, Удружење „Павле Бакић" у Аранђеловцу, после дванаестогодишњег постојања добиће највреднији поклон до сада - оригиналну збирку драгоцених архивских докумената. Предстоје „слатке муке" обезбеђивања новца за превод са латинског на српски језик, а затим и публиковање грађе, на радост како свих учесника у истраживању грађе у бечком архиву, и чланова и симпатизера Удружења „Павле Бакић", тако и свих Шумадинаца и Срба широм света.

"Истраживања о Павлу Бакићу наставићу у Републичком архиву Словеније, јер имам сазнања да бисмо и тамо могли да пронађемо документа о Павлу Бакићу, најзнаменитијем Шумадинцу у Средњем веку", поручио је из Беча наш Аранђеловчанин Радован Б. Милић.

 

 

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 04. септембар 2025.
19° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом