Олга открива неоткривено

 Да ли је било тешко навићи се на живот у Немачкој, у Берлину? Са каквим стрепњама и жељама сте отишли у Берлин?

Живот у Немачкој ми је био донекле познат, јер сам 90-их година била на Au-pair програму (чување деце у немачкој породици), баш у Берлину. То је било време без интернета и бесплатног телефонирања, тако да сам била апсолутно усмерена на посматрање њиховог начина живота, размишљања (све је још било свеже од уједињења земље), разлике у језику између источних и западних Немаца...

Моји пријатељи кажу да је била храброст отићи у земљу и град где немате никога из домовине. Ја тада о томе уопште нисам тако размишљала. Била сам 4 године у вези и брак је дошао као логична последица. Спаковала сам се и кренула где ме је срце водило.

Руку на срце, надала сам се да ћу успети да свог супруга наговорим да одемо у Србију, али то је у том тренутку било бирократски скоро немогуће, тако да сам остала у Немачкој.

Са суграђанима који су из Србије једва да сам имала икакве контакте. Моје окружење је било пре свега немачко, али сам спонтано упознавала понеког из моје земље.

 У Београду сте радили у Туристичкој организацији Београда (TOБ), а указала Вам се прилика да останете у туризму и да се послом туристичког водича бавите у новој домовини, како је до тога дошло?

Непланирано. У ТОБ-у сам радила на промоцији града у иностранству, у земљама немачког говорног подручја. Када сам се преселила у Берлин, колеге су почеле да ме повезују са групама и појединцима којима је требало да покажем град. Ја сам озбиљно схватила тај задатак, јер је Берлин историјски важан и интересантан град. Мада, себе не доживљам само као водича, већ као некога ко жели да тај град и земљу што више приближи нашим људима. Радо делим информације о свакодневном животу у Берлину и другим градовима у Немачкој на друштвеним мрежама, односно на ФБ страници Кроз Берлин-откријте и уживајте. Многима то значи.

 Како изгледају сусрети са нашим људима, јесу ли изненађени Берлином, можда разочарани...? У чему је лепота и специфичност Вашег посла?

Дивно је радити са људима који су жељни да упознају Берлин. Често им кажем да ми њихова пажња даје ветар у леђа да причам још, и још... Не чуди ме што мали број туриста има представу о Берлину, јер се он као туристичка дестинација једва или никако не рекламира. И то је изазов.

О Немачкој се код нас говори углавном у контексту политике, а ја покушавам да је представим као земљу у коју је вредно доћи туристички. Видети је, чути нешто о овом народу, његовој свакодневици, разлици у односу на нас...

Важно је заинтересовати људе, подстаћи их да се врате...Лепо је када матурантима кажем на крају туре да ми се слободно јаве ако им треба још нека информација - претпостављајући да ће ме, сходно свом узрасту, питати за радње или најближу филијалу Мек Доналдса, а они дођу са питањима о томе како да пронађу неки музеј који смо помињали. Та деца су ме заиста слушала и нису због професора била мирна. То је дивно!

И наравно, изјаве захвалности због којих ми често застане кнедла у грлу или засузе очи. Просто видите да сте људима улепшали и дан и путовање.

 Прва асоцијација на Берлин је свакако Берлински зид, симбол хладног рата, чија је тридесетогодишњица од пада обележена 9. новембра. Али, Берлин је, наравно, много више од тога. Шта град пружа туристима, које су то знаменитости које им показујете и препоручујете?

Покушавам да дочарам да је на пар стотина метара она историја XX века коју смо учили у осмом разреду - нацисти, бункер, Други светски рат, улаз Совјета у Берлин, подела града, хладни рат, пад Зида... Није само град био подељен. И не само немачки народ. Та челична завеса је делила континент. У Берлину је акценат историјски свакако на том периоду.

Али ту су и светски познати клубови због којих млади долазе. Мода, берлинска алтернатива и уметничка сцена је нешто за шта треба издвојити време и доживети је.

Волите ли музеје? Од њих 180, сигурно ће вас неки заинтересовати. Филмофили одлазе у филмски парк Бабелсберг где је снимала Марлен Дитрих, а у новије доба Мет Дејмон, Том Хенкс, Том Круз, као и друга места по граду где су филмови снимани.

Кад огладните, ту су чувене берлинске кобасице са кари сосом (Currywurst) и необично црвено или зелено пиво (Berliner Weiße).

Или опуштање у природи, у једној од многобројних вожњи бродом, пливање у неком језеру, шетња по шумама и парковима...

Мало је незгодно ово питање, видите да ми је опет тешко да станем са причом.

 Супруг Вам је Немац. У прилици сте да изблиза упоређујете, увиђате сличности и разлике у начину живота и размишљања између српског и немачког народа. Које су Ваше асоцијације када је реч о томе?

Ја: „Долазим за пет минута"
Он: „Српских или немачких?"

Немци су тачни и прецизни како у послу, тако и у изражавању. Еколошка свест им је изузетно изражена. Размишљају о друштву као целини. Уздржани су. Ретко има спонтаности, смеха, дружења, као што је то својствено нашем народу.

 Шта се Вашем супругу допада у Србији, да ли радо долази?

Србија му је била тотално непозната земља. Био је скептичан, али се врло брзо опустио и са осмехом помиње Србију. Воли нашу отвореност, сталну спремност за шалу. О храни и да не говорим.

 Не можемо а да не поменемо 30 година од пада Берлинског зида. На који начин је тај догађај обележен у Немачкој (Берлину) и пропраћен у медијима?

У Берлину је прослава трајала 5 дана. Све је пуцало од емоција, што је и разумљиво. Било је око 200 разних догађаја по граду, инсталација, видео пројекција. Разни интервјуи, документарни снимци и анкете су емитовани на телевизији...

Све се завршило великим слављем испред Бранденбуршке капије. На улици испред капије био је разнобојни тепих са преко 30.000 цедуља на којима су људи из целог света исписали своје жеље и наде. Инсталација је имала назив „Визије у покрету" и налазила се изнад глава пешака. Било је заиста лепо наћи се у том тренутку тамо.