Истином оптужују сведоци апокалипсе

Више од стотину еминентних аутора је својим текстовима исписало јединствену књигу - „78 Дана Апокалипсе - Истина оптужује", каква до сада није приређена, иако су неки од њих аутори посебних књига на ту тему, а ова књига ће свакако остати запис за историју, као документ за вечно сећање на трагедију која се догодила српском народу, сазнајемо од издавача.

Штиво је исписано једноставним, сваком разумљивим језиком. То је утолико вредније, јер се међу њима налазе експерти - научници, професори, генерали, чије текстове обично прате фусноте и допунска објашњења разумљива углавном људима из њихове струке. Наравно међу, ауторима су били и веома надарени - онима који се писаном речју професионално баве, попут Нобеловца Петера Хандкеа, највиших официра НАТО снага и наших генерала или истакнутих новинара који су извештавали о трагедији која се догодила. Запажено место у књизи имају и исповести оних који су изгубили најближе или учесника - сведока трагичних догађаја.

Аутори књиге су, понесени ставом државе која је бомбардовање наше земље назвала по први пут НАТО агресијом и која је започела обележавање сећања на трагедију и жртве агресије, чињеницама указали да је извршен злочин без преседана. Занчајно је што је у уводу књиге изнет и став првог човека наше државе Александра Вучића, председника Србије, који је сигурно и најзаслужнији што је држава заузела исправан став према НАТО бомбардовању наше земље и који је напад назвао правим именом - агресија. Ту је и реч Његове Светости Патријарха српског господина Иринеја и првог потпредседника Владе Србије г. Ивице Дачића, који је објаснио оно што већ сада многи знају, да је објашњење за извршену агресију отимање дела територије Србије - наше покрајине Косова и Метохије, што потврђују и стални притисци на нашу земљу у циљу признавања нове државе, која је део територије Републике Србије и што представља својеврстан преседан.

Последице од дејства натовских бомби и муниције са осиромашеним уранијумом практично су немерљиве јер су временски неограничене. Суочавамо се са еколошком и здравственом катастрофом која је неизбрисива мрља на савести садашње западне цивилизације. Данас сваке године умире више људи од канцера, него од бомби за 78 дана невиђене агресије Зато ће број жртава НАТО агресије са протоком времена бити неупоредиво већи од броја страдалих током директног бомбардовања.

Посебно је значајно енглеско издање те књиге, које се припрема и које ће бити подељено широм света - председницима држава, истакнутим јавним личностима, библиотекама, медијима, све са циљем да се укаже на трагедију која се догодила српском народу, како се не би никада више поновила, на неком другом месту, неком другом народу.

Због свега поменутог и још много више онога што књига садржи, вреди је прочитати. То је књига за сваку породицу, важна како за наш народ, тако и за свет.

Аутори су желели да свету предоче непорециво сведочанство о томе које и какве је вредности Србија бранила и брани, по коју цену, и зарад којих узвишених цивилизацијских вредности. Како је циљ исценираног сукоба био отимање дела територија Србије - Косова и Метохија, многи компетентни аутори управо на то указују и покушавају да објасне зашто званичници српске државе траже разумевање међународне заједнице за своју територију и заштиту интереса свог народа који и даље живи на том простору.

Књига значи није само осврт на трагедију која нам се догодила и која траје, него и полазиште за будућност и решавање питања Косова и Метохије. Аутори ове књиге знају да ће се одговорни за страдање једног народа препознати за оно што су учинили. Не очекују да ће за то одговарати. Надају се да ће дати мали допринос да они који имају такву моћ да издају наредбе за тако страшне одлуке да ће се ипак замислити, пре него што се за то и одлуче. Последице су немерљиве. Књига носи важну поруку: Осиромашени уранијум треба забранити, јер је опаснији од атомске бомбе, оно што се догодило српском народу не би смело да се понови било где и било коме у свету.