Сунце изнад Грбља

"Налазим се поново у Грбљу, у месту Пријеради, испред цркве Свети Ђорђе. За мене је ово место ризница историје и школа која нас учи и враћа култури сећања. Када сам прошле године кренула одавде, Блажо Иветић ми је рекао да још нисмо завршилу "бесједу" о овом светом месту. Ја само могу додати да се овде та беседа никада неће ни завршити. И добро је да је тако...

Попут извора, непресушно извире запис прошлости да напоји путника намерника жељног знања и да пренесе својим нараштајима - дужност према имену.

На ово место, пре пар година, довео ме је Слободан Пецељ.У Швајцарској овај човек важи за неког ко је оснивач многих важних удружења која су у дијаспори писала историју о очувању културне баштине. По узору на славне претке имао је шта да понесе у бели свет а имао је и од кога да научи како се чувају корени. На овом месту сам упознала Блажа Иветића, свестраног уметника, који цркву Светог Ђорђа заједно са осталим мештанима Грбља чува као зеницу свога ока.

Говорили смо да је ова црква саграђена крајем 18. века, да је била светилиште и конак многим знаменитим личностима тог времена, али да је била и школа у време Вука Врчевића који је заједно са парохом Марком Кнежевићем, дедом Слободана Пецеља, три године на овом месту учио децу из целог Грбља. Такође треба поменути, да је парох Кнежевић тада бележио све битне датуме Грбљана. Данас се ти подаци чувају у Општини Котор.

Прошле године сам упознала и Божидара Михајловића, потомка чувеног Ђорђа Михајловића, чувара српског гробља на Зејтинлику. Сви ови људи потичу са ових простора што је Блажу Иветићу дало идеју да сакупи све фотографије знаменитих личности овог краја, као и становника, и начини изложбу на галерији цркве која је прошле године започета. Прошле године се чекало и треће звоно, као и дорада крипте Василија Острошког.

Све то су вредне руке Блажа Иветића и мештана Грбља ове године завршиле. Св.Ђорђе - чувар културног наслеђа Грбља и школа нараштајима која даје пример како се чува незаборав...

Блажо ми је показивао сваки детаљ унутрашњости цркве. Од радова чувене уметнице из Грбља, Мирјане Пејовић која је урадиа специфичне иконе о страдању Св.Ђорђа, затим до старог иконостаса који је сачуван, рестауриран и окачен на леви зид унутрашњости цркве да сећа мештане како је то некад изгледало.

Степенице су нас водиле до галерије где нас је дочекала одора пароха Кнежевића и вредне реликвије, затим смо дошли до великог стола на самој средини галерије која ће бити названа "трпезом љубави или агапе" како и доликује. На столу уредно поређане и лепо урамљене, биле су фотографије знаменитих Грбљана. од Вука Врчевића, Марка Кнежевћа, Ђорђа Михајловића до многих других...Блажо нам је објаснио где ће то све бити окачено...

На средини цркве су место нашли и радови Блажа Иветића, свестраног уметника, који се, поред вајарства, бави и иконописањем... Даље, у трећем делу цркве, налази се нови иконостас, барјаци, крст из Јерусалима, лустер израђен са ликовима светаца које славе сви мештани и наравно, чувен сеф из аустроуграског доба...Старо звоно ископано из гробница које датира из 1767. године такође има своје почасно место...

Вече је падало а Блажо ме је прекинуо у разгледању: „Мораш да видиш још нешто... „

Опет смо се вратили на галерију, на челу цркве налази се окно које баца поглед према Которском заливу, а на том месту је Блажо поставио крст по узору на крст Цара Лазара. Дивила сам се погледу са тог места и дивоти залазећег сунца који говори више од хиљаду речи...

Посетили смо и крипту Василија Острошког а затим ми је Блажо испричао шта се планира још од радова:

„Видиш, прошле године сам ти обећао да кад будеш дошла да ће бити готова и галерија и агапе, али ће и треће звоно бити постављено. Речено - учињено. А сада ти обећавам, што значи опет мораш доћи да то видиш, да ће строп бити осликан, фотографије окачене, још један лустер у средишту храма искован и да ће нова ограда бити завршена...Имам ја још неке идеје, али нећемо сад више о томе, мораш доћи да то видиш. Јер ко једном у Грбаљ дође има зашто опет долазити...Како ти оно кажеш "ниси ти нама било ко"..."

На изласку смо запалили свеће за живе и упокојене..

Дирнута беседом овог драгог човека и одушевљена његовом вољом да сачува и уреди сваки кутак овог светог места, гледала сам небо изнад Грбља. Знам да ћу опет доћи овде јер нас чека још много прича. Усликали смо се са капама које је Блажо донео, каже да су то капе из Грче са Свете Горе...

Пред само смркавање обишли смо атеље уметнице Мирјане Пејовић, која је, то такође треба рећи, једна од унука чувеног Марка Кнежевића. Она је урадила мозаик Св.Ђорђа у камену који ће бити окачен ускоро на надвратник цркве.

Остало се у веселој беседи, а ја сам се заиста осећала као да сам код куће, међу својима...И на крају ћу поновити оно што рекох и прошле године: дођите у Грбаљ и посетите цркву Св.Ђорђа, можда се и сретнемо.

До тада велики поздрав свима вама са места постојбине Цара Лазара.

"Ово сунце изнад Грбља што чаробну свијетлост ствара, обасјава славно место, постојбину Цар Лазара..."

    У Грбљу, Лета господњег 2019... Путник намерник, Виолета Алексић..."