Изложба Жељка Рељића у Новом Саду

Жељко Рељић се сликарством бави од 2008. године. У Бечу је од 2001. године, где и данас живи и ради као самостални музичар, сликар и аматерски фотограф.

О његовом стваралаштву у Аустрији објављена је и за кратко време распродата књига која представља Жељкове радове настале од 2008. до 2010. године. 

Члан је Удружења ликовних стваралаца Шапца, Удружења Ликум Нови Сад, Фото савеза Србије Шабачка фотографска задруга и Удружења Круг 10 Шабац.

Излагао је на многим групним и самосталним изложбама у Србији, Бечу, Немачкој...

 Мр Данило Вуксановић о уметности Жељка Рељића

"Уметнички процеси данашњице у светлу утицаја друштвених мрежа и технологије делују у безграничним колима креативних домета. Сликарство се грчевито бори у овој арени, иако одавно упомоћ призива неуметничке поступке и упркос свему, делује попут старог доброг вина. Генерације знају за чувене сликаре из историје, о њима су исписани томови књига и снимљено је мноштво филмова о њиховим животима. Легенде, дакле, паралелно живе и надахњују нове генерације сликара.

Жељко Рељић склон је да своје уметничке афинитете распростире на више различитих трагова. Код њега се преплићу звук, слика и интересантно путовање као својеврсно проматрање животних околности. Синергија ових деловања чини да се уметнички живот осмишљава у слободним замасима боје, фотографије или тона. Све је уједињено са јасним циљем. Да се ухвати пролазно и из њега издвоји доживљено. Медиј изражавања није толико ни битан, важни су покретачки мотиви који обележавају најновије радове Жељка Рељића. На њима гледамо низове хуманоликих кљунастих креатура, који свој израз не дугују ни људима а ни птицама. У раскораку опредељености што посматрача одводи у егзотичне пределе јужних мора, на дебелим гранама стоје колоритне птице необичне лепоте.

Међу њима има и неколико кловнова које Жељко Рељић исликава слојевито. Они непомично стоје у циркусном углу заборављених мизансцена у трагичним формама исмејане душе. Пеликан је такође усамљен, поносан и стамен, усмерен. Остале птице заправо неодољиво подсећају на масколике скупове тајновитих људи, попут оних из Кјубриковог чувеног филма "Широм отворених очију", у коме се границе људских обличја само могу назрети. Групе, или мале породице, сви одреда са округлим очима упућују нас у затурене области психолошких платформи, тамо где се изопаченост мири са лепотом.

На Рељићевим платнима омеђени су комплексни односи међу људима баш помоћу животињских представа. Тако се Жељко Рељић сликајући, придружује оним баснописцима који су тумачили нас саме, док, слепо загледани у сопствени одраз, нисмо ни приметили колико смо се од самих себе одаљили."