Признање СНН-а Зорани Бокан и Срђану Басићу

Признање које традиционално, сваке друге године у Будимпешти додељују Српске недељне новине, установљено је у циљу чувања сећања на Теодора Павловића, оснивача Сербског народног листа и Сербских народних новина, чију традицију баштини данашњи недељник српске заједнице у Мађарској.

У образложењу уредништва каже се да Зорана Бокан у Радио Београду ради од 1979. године, као новинар, уредник и водитељ. Свој ауторски печат оставила је у емисијама: Време радозналости, Породични кругови, Магазин 439, Аргумент више, Јутарњи програм, Дневник, Новости дана, Новинарење, У средишту пажње, Седмица, У овом тренутку, Таласање, Шетња, Вечерас заједно... Извештавала је из Скупштине СРЈ и Скупштине Србије, реализовала велики број интервјуа са значајним личностима, специјализовала се за спољнополитичке теме. Део је пројеката Теслино планетарно посело и хиландарско планетерно бденије. Са посебном инспирацијом припрема и реализује програме о Николи Тесли, вери и традицији српског народа. Мото емисије Вечерас заједно, коју уређује и води, гласи: "И вечерас смо заједно због тога што смо заједно бољи".

Један од двоје добитника награде "Теодор Павловић", Срђан Басић, по завршетку студија новинарства је најпре девет година радио у новосадском листу Дневник, да би 1986. био именован за заједничког сталног дописника тог дневника и Новинске агенције Тањуг из Будимпеште. После првог четворогодишњег мандата вратио се у Нови Сад као уредник Тањуга за Војводину, да би 1993. поново дошао у мађарску престоницу, тада као дописник државне агенције. Нови задаци трајали су седам година, а затим је у Новом Саду радио као Тањугов извештач. Kрајем 2012. прешао је на Радио-телевизију Војводине, где је наставио да ради и по одласка у пензију. У септембру 2018. још једном се обрео у Будимпешти, у својству сталног дописника војвођанског јавног сервиса. Постао је тзв. видео новинар, који обавља више функција: од писања и превођења, до фотографисања, снимања камером и монтаже. Награде Српских недељних новина, добитницима ће бити уручене најесен, на пригодној манифестацији у Будимпешти.

Теодор Павловић рођен је 14. фебруара 1804. године у банатском месту Ново Милошево. По завршетку основне школе отац га је, приметивши код сина таленат и жељу за учењем, послао на даље школовање. Гимназију је учио у Хацфелду, Темишвару, Великој Kикинди, Сегедину и Сремским Kарловцима. Завршне разреде положио је у Сегедину, а потом је прешао у Пожун, где је завршио правни факултет. Основао је Сербски народни лист, чији је први број изашао 1. јула 1835. године у Будиму. Лист је касније променио назив у Сербске народне новине, а то гласило је, са краћим прекидима, излазио до 1849. године. Теодор Павловић је био уредник Летописа Матице српске, у периоду између 1832. и 1841. Матичин секретар постао је фебруара 1837. године. Његовим посредовањем, Матици српској приступили су Сава Текелија, Јован Нако, барон Федор Николић од Рудне, Петар Чарнојевић, владика Платон Атанацковић, кнез Михаило Обреновић, митрополит Стефан Станковић, епископ Евгеније Јовановић, Алекса Симић и други. Умро је у педесетој години живота, 12. августа 1854. у родном месту, где је и сахрањен.