Песникове речи опчиниле Бечлије

Млади тим Просвјете је великим трудом успешно организовао овај догађај који је одржан у цркви Васкрсења Христовог у Бечу уз домаћинство старешине Драге Вујића и присуство неколико стотина заинтересованих гостију. Међу гостима је, осим бројних чланова и пријатеља Просвјете, студената, младих људи, свештенства и представника пријатељских организација, био и амбасадор Србије у Бечу Небојша Родић са супругом, Срђан Вуковић из представништва Републике Српске у Аустрији и други, саопштава Просвјета Аустрија.

Вече је отворио отац Славиша Божић, а поздравну реч је припремио председник Просвјете Срђан Мијалковић, који је говорио о књизи 100 мојих портрета, „јединственој поетској аутобиографији, али о другима", како је рекао.

„То је духовита, иронична, понекад тврда и опора поетска ода српској историји, бројним великим уметницима и пријатељима песниковим, самом песнику, али и српском човеку и нашем духу. То је књига о добрим и важним људима и темама, то је лична а српска историја, то је мали Пантеон српске књижевности и књижевника, али и универзална прича о свима нама," рекао је Мијалковић.

Мало и лепо изненађење Бећковићу је приредила чланица Просвјете, песникиња Дарија Стефановић која је прочитала поему посвећену њему и његовом раду, а по песниковој реакцији и великом аплаузу публике видело се да је то изненађење било врло успешно.

Бећковић је топлим речима поздравио присутне, а онда је својим енергичним, харизматичним, духовитим и емотивним наступом који је измамио и смех и сузе и аплаузе и тишину у препуној сали, поклонио присутнима незаборавни доживљај и вече које ће се дуго памтити.

Стиховима је водио публику од Карађорђа и неизбежног Његоша, преко Тесле, Миланковића, до савременика Матијиних попут Андрића, Бране Петровића, Меше Селимовића, Ћопића, Добрице Ћосића, Десанке Максимовић, Бранка Миљковића и многих других великана српске историје и књижевности.

Аплауз на крају трајао је неколико минута, а вече је затворио отац Драго Вујић који је захвалио Бећковићу на доласку и истакао важност оваквих догађаја, пожелевши да се Срби у Бечу ускоро поново сретну са својим драгим песником.

Потписивање књига и фотографисање потрајало је док и последњи гост није био задовољан, а Бећковић је стрпљиво и пажљиво одговарао на бројна питања присутних. Оно што је свима било заједничко - били су позиви да песник ускоро поново дође и да се ово дружење понови.