Предавање o значају Будима и Пеште у историји српске културе

Представљајући госта из Будимпеште, уредник у Удружењу књижевника Србије (УКС), др Миљурко Вукадиновић, напомеуо је да је српска културна историја, а посебно она северно од Саве и Дунава, централна област научно-истраживчког рада којим се др Драган Јаковљевић већ низ година бави на мађарском државном универзитетету ЕЛТЕ, односно његовом Институту за словенске и балтичке језике.

У уводној речи, др Вукадиновић је истакао да су српска култура и књижевност изван матице, а посебно у земљама нашег региона, веома значајни сегменти српске националне културе. У том смислу, рекао је да Удружење књижевника Србије пажљиво прати и у складу са својим могућностима подстиче књижевно стваралаштво наших сународника и њихове активности на ширем културном плану, у земљама у којима живе. Уједно је најавио серију трибина на којима ће српски ствараоци из земаља региона имати прилику да представе резултате својих активности.

У оквиру једноипочасовног излагања, др Драган Јаковљевић је изнео преглед оних сегмената српске историјске, културне и друштвене сцене, који су највише утицали на присуство прилично великог дела српског националног корпуса на просторима Панонске низије. У том светлу, говорио је о неколико највећих таласа српских сеоба на север, организовању живота српске популације у новим срединама, а посебно о напорима који су током три минула века чињени како би се сачувао културни и национални идентитет Сра у некадашњем Аутријском царству, Угарској, односно Мађарској.

Гост је изнео мноштво занимљивих појединости везаних за формирање и историјски значај Каловачке митрополије, Епархије Будимске, српских школа у Угарској, царским одлукама и околностима које су погодовале ширењу идеја Просветитељског покрета и међу Србима у Угарској. Било је речи и о бројним личностима из Будима, Пеште и других угарских градова, које су својим ангажовањем на културном, научном, политичком и ширем друштвеном плану, помогле не само културни и друштвени препород српског народа у Угарској, већ и брже укључивање Србије у токове европске цивилизације, после петовековне турске доминације.

Подсетио је да су се многи Срби, који су током 18. и 19. века долазили на школовање у Пешту, касније враћали у матичну земљу, где су обављали значајне државне функције, оснивали просветне и културне установе и активно деловали на подизању опште културе и нивоа просвећености становништва у Србији.

Др Јаковљевић се посебно задржао на друштвеним и културним приликама у Будиму и Пешти у 19. веку, који је по много чему био судбоносан за наш регион, па тако и за српски народ у целини. Говорио је о оснивању и раду Матице Српске, њеном Летопису, Текелијануму као интернатској али и културној установи, "Сербским народним новимана" и њиховом уреднику Теодору Павловићу, ћириличној штампарији Пештанског универзитета и о тој високошколској установи, на којој је дипломе стекао велики број српских интелектуалаца из разних наших крајева. Наравно, пажња је током предавања посвећена и најпознатијим станарима Текелијанума и њиховом доприносу нашој култури, уметности, просвети и науци.

При крају излагања, које је својим слушаоцима пренела и емисија Радио Београда "Бескрајни плави круг", др Драган Јаковљевић је укратко упознао присутне са актуелним тренутком српске заједнице у Мађарској, њеним политичким положајем, функционисањем и резултатима рада њених најважнијих институција.