Лист који недостаје

Имамо јединствену прилику да у Руској националној библиотеци видимо 166. лист Мирослављевог јеванђеља.

„Историја овог рукописа је веома занимљива. Њега је из манастира Хиландара донео епископ Порфирије, када још нико и није знао за тај рукопис. Управо што се Порфирије заинтересовао за тај рукопис и донео га у своју колекцију, омогућило је да цела научна јавност има приступ том листу, и тако је овај споменик откривен", каже за РТС Јекатерина Крушељницкаја из Националне библиотеке Русије у Санкт Петербургу.

Мирослављево јеванђеље чува се у Београду, у Народном музеју. Писано је за Мирослава, кнеза Хумског, сина Завидиног, а брата Стефана Немање. Руски епископ и колекционар Порфирије Успенски био је на Хиландару 1845./46. и тада је 166. лист кришом узео или добио на поклон.

Историјски списи бележе да је тада био обичај да се драгом госту поклони неки лист из драгоцене књиге.

„Написан је на пергаменту и украшен изузетним иницијалима који се не понављају више ни у једном рукопису. Ови иницијали су занимљиви јер су на самом крају 12. века имамо једиствен спој стилова. С једне стране, стари византијски стил, који се на фантастичан начин преплиће са антропоморфним елементима. Овде је слика лица, а имамо биквално човечуљка који је оседлао овај иницијал. Ово смело решење било је могуће само под утицајем западних традиција. Словенски свет се у овом рукопису спаја са западним светом, јер се у то време у Србији осећао утицај обеју страна, и у одређеном периоду више нагињала Западу него Истоку", каже Крушељницкаја.

На 166. листу налази се читање за седми, тј. 20. јануар, када је празник Светог Јована Крститеља. Украшен је иницијалом са ликом, како се претпоставља, вавилонске блуднице на аждаји, и то је једини наги женски лик у целој књизи.

„Тежи се томе да се рукопис обједини...на ститине рукописа се у деловима чува у разним библиотекама света. Узмимо за пример највреднију европску књигу Синајски кодекс. Главни део чува се у Британској библиотеци. Неколико листова је код нас, неколико листова у Лајпцишкој библиотеци, а један део се чува на самом Синају, али ниједна од тих установа не тражи да рукопис буде обједињен. Направљен је сајт на коме су сви делови постављени на своје место", објашњава Крушељницкаја.

Руска национална библиотека броји 37 милиона књига. Међу њима се чува и око 370 српских средњовековних рукописа. Иако су руски научници, као што сте чули мишљења да српски средњовековни рукописи треба да остану у њиховим библиотекама, то никако не значи да се ми са тим миримо. Ми чекамо дан када ће се они наћи у нашим библиотекама у Србији.