Мало је таквих

Рат који је у БиХ избио априла 1992. године, Славишу је затекао на месту асистента у Институту за патологију Медицинског факултета у Сарајеву.

По наредби тадашњег министра здравља РС др Драгана Калинића почетком рата доктор Славиша је упућен и распоређен у Завод за патологију Медицинског факултета у Бањалуци као дефицитаран кадар.

Наредне, 1993. године, Славиша је положио специјалистички испит из патологије и одбранио магистарски рад „Утицај аерозагађења на дисајни систем млађих одраслих особа". Његов магистарски рад објављен је у британском цитолошком часопису.

Од 1995. године запослен је у Институту мајка и дете, где је од 1998. године начелник Одељења за клиничку патологију.

Доктор Славиша Ђуричић припада ретким стручњацима на Балкану који се баве дечјом патологијом. Једино Грчка има известан број педијатријских патолога, а земље у региону готово да немају.

Докторску тезу одбранио је из области Тумора бубрега код деце.

„Много сам научио од доктора Павла Пламенца, патолога из Сарајева", открива доктор Ђуричић.

Доктор Славиша Ђуричић био је на вишемесечном усавршавању у десетак земаља света: Кембриџу, Манчестеру, Јерусалиму, Будимпешти, Сицилији...

Објавио је више од педесетак стручних радова у домаћим и више од тридесетак у иностраним часописима. Доктор Славиша Ђуричић ради и као ванредни професор на Катедри за патологију Медицинског факултета универзитета у Бањалуци и Источном Сарајеву.

Као изузетан стручњак из области дечје патологије тражен је и изван граница Србије и Републике Српске.

„Посао којим се бавим је токсичан и инфективан, и изузетно емотивно тежак. После НАТО бомбардовања Србије и Републике Српске све је више деце, чак новорођенчади оболелих од тумора. Ја патолошке налазе шаљем на одељење и нисам тај који ту драматичну вест саопштава родитељима. Не знам како бих уопште могао саопштити родитељима да им је дете у животној опасности. То је претешко. Али, кад под микроскопом видим дечји тумор, и то се ипак трајно таложи у мом срцу и мојој души", каже др Ђуричић за РТС.